Древна историја - 2. део

Древновање бр. 33
Славија Инфо ТВ , студио Слободна Србија
Аутори и водитељи: Дуле, Дуки и Аца

Транскрипт преузмите ОВДЕ 

Предходнo    ←   →   Следећe 

DREVNA ISTORIJA ZA POČETNIKE – II deo

Midgard zemlja i prva planetarna katastrofa

         U prethodnoj emisiji smo izneli kako su naši preci, možemo slobodno reči stvaraoci naše civilizacije na zemlji, objašnjavali nastanak univerzuma, kako su naša planeta i naš sunčev sistem pre stvaranja civilizacije na njoj bili pripremani za tu svrhu, što se potvrdilo i kroz kratku analizu stvaranja sa početka Starog zaveta.  Zašto i kako je to urađeno ispričaćemo u nastavku. 

         Vreme našeg boravka na planeti Zemlji je oko milion godina, a ne jadnih hiljadu ili dve, neki kažu 6 hiljada godina, koje su identifikovali falsifikatori prošlosti. I to, ako ne računamo milione godina koje su proveli  naši preci pripremajući Sunčev sistem i planete u tu svrhu! A mi smo živeli i usavršavali se milijardama godina pre toga da bismo postigli tako visok nivo razvoja! .. Veoma je korisno naučiti ovo i veoma je zanimljivo proučavati. Štaviše, poznavanje čak i sitnih delova takve neshvatljive prošlosti našeg roda neverovatno inspiriše, samim tim što nas čini jednakim našim velikim precima!

         Pre svega, potrebno je još jednom da podsetimo da smo svi mi vanzemaljci na ovoj planeti. Svi mi smo, neko ranije a neko kasnije, došli ovde sa različitih planeta naše galaksije, neki kao organizatori i domaćini, a neki - kao gosti. 

         Kolonizaciju naše planete, čije je ispravno ime  Midgard-zemlja- i ogromne napore usmerene ka sprovođenju ovog grandioznog poduhvata, sproveli su naši preci - narodi drevne Stare Rase - ne iz zabave i ne bez ogromnih napora. Ova složena operacija je zamišljena i izvedena prema planu borbe protiv Tamnih Sila - svemirskih bandita, u okviru pravog "Zvezdanog rata" koji se odvija milijardama godina.

         Vrlo kratko i šematski, usklađivanje snaga u Velikom Kosmosu može biti predstavljeno na sledeći način.

         Tamne Sile su hijerarhija civilizacija raznih bića koja ne poštuju kosmičke zakone. Jednostavno rečeno, to su svemirski banditi. Oni prepoznaju samo silu, ne pridržavaju se nikakvih pravila, a da bi ostvarili svoj cilj, oni su spremni na sve. Po pravilu, ove civilizacije potiču iz udaljenih solarnih sistema različitih galaksija, u kojima prevladavaju kvalitativni parametri prostora koji ne dozvoljavaju lokalnim “ljudima” da se razvijaju na isti način kao mi, ili dozvoljava, ali ne na tako visokom nivou kao kod Svetlih civilizacija...

         Tamni su takođe razumna bića, ali potpuno drugačija, da tako kažemo, različitog polariteta - njihova inteligencija ne ume  da radi na stvaranju. Zbog činjenice da nisu u stanju da kreiraju, oni su u većoj ili manjoj mjeri ovladali metodama upotrebe rezultata rada drugih, odnosno naučili su da parazitiraju na drugim narodima pa čak i civilizacijama. To je za njih normalno, a za ostale je neprihvatljivo, jer to dovodi do neizbežne degradacije i smrti. I stanje današnje civilzacija naše planete je takvo da se ljudi mogu podeliti samo na dve vrste, na parazite i stvaraoce. Postavljena je piramidalna hijerarhija i većina ljudi deluje u toj hijerarhiji uvek parazitirajući na nekome ko se nalazi niže u piramidi. Na taj način su ljudi uvučeni u sistem Tamnih sila i izgubili kreativnost, odnosno moć stvaranja. 

         Svetle Sile su takođe hijerarhija civilizacija inteligentnih bića koja se strogo pridržavaju “Kodeksa kosmičkih zakona” kojih se držala dugo i naša civilizacija na Zemlji sve dok na nju nisu prodrle Tamne sile i počele da deluju. Svetle civilizacije su imale sreće da se pojave u centralnim regionima galaksija i zahvaljujući nekim drugim spoljašnjim uslovima njihov evolutivni razvoj nije ograničen ni na šta. Zbog toga, kako oni odrastaju i usavršavaju se, ova inteligentna bića (mi ćemo ih kratko nazvati ljudima) postepeno stiču znanja koja nekima od njih omogućavaju da značajno utiču na prostor i materiju svojom moći misli.

         Još uvek postoje Sive civilizacije. Te civilizacije smatraju da je normalno da se ne pridržavaju jednog ili dva ili više zakona  “Kodeksa”, osim glavnih, ako to zahtevaju njihovi interesi. Najverovatnije, takve civilizacije će pre ili kasnije biti prikovane jednoj ili drugoj strani ...

         Daćemo sada jedan primer nekreativnosti Tamnih sila. Puno se o tome govori ali mislimo da će ovaj primer dati bolji uvid u to i možda naterati ljude da razmisle i ostalim mestima u sopstvenim životima, da li je sve onako kako treba da bude i da li je sve ono što misle zapravo jedini mogući ispravan način. Tamne sile su zapravo potpuno nekreativne i lišene mogućnosti stvaranja, oni su zbog toga ljudskoj vrsti oduzeli znanje o tome da su njeni potencijalni ogromni i ubedili je da su stvoreni da budu robovi, a zapravo svako pojedinačno od nas ima takve potencijale da je mogao da bude moćno biće ogromne snage i moći. Kao što su pokrali bukvalno sve iz nasleđa Rase, odnosno našeg Roda, tako su prekopirali i sistem kojim danas upravljaju i vladaju ljudima na ovoj planeti, i to ne bi bio problem da su ga samo prekopirali, već su ga unakazili i prilagodili svojim potrebama vladanja i u njega ugradili piramidalni sistem vladanja. O čemu se radi?

         Kada bacimo pogled na to ko su i šta su bili stari bogovi, oni rodni, kako ih nazivamo, vidimo, kao i svako drugi, da ih je bilo mnoštvo. Ljudi zapravo uopšte ne razumeju ko i šta su bili ti bogovi pa onda i ne vide tu vezu. Ne vide kako je prirodni, humanistički i jedini ispravan način napretka civilizacije iskorišten od strane Tamnih sila za suprotnu svrhu. Ono što je trebalo da bude na dobrobit svih zloupotrebljeno je na dobrobit manjine. Do sada smo već doktorirali to da su ti bogovi zapravo bili ljudi na visokom stepenu evolutivnog duhovnog razvoja, koji su snagom misli pokretali procese u prostoru, uticali na sadašnjost i budućnost. I to je sve negde većini jasno.

         Interesantno je to što niko od tih bogova nije bio zadužen za sve, već su bili zaduženi po onome što su najbolje poznavali i čime su najbolje vladali. ?? Vladali?? Da, vladali su ali sposobnostima. Ničim drugim. Vladali su, danas neverovatnim sposobnostima i služili ljudima koje su podučavali svojim znanjima, učeći ih kako treba živeti da bi dostigli njihov nivo razvoja, pa čak i viši. Da li vam možda sada pada na pamet ona osnovna ideja da vlade treba da služe ljudima i narodima i da budu njihov servis? Trebalo bi tako da bude, to je jedino normalno i prirodno, ali je u praksi sasvim suprotno. To kako su ti bogovi vladali sposobnostima, svako svojim, vrlo je slično ideji vlada u državama sa resornim ministarstvima. I kao što znamo i osećamo ta ideja Vlada sa ministarstvima je odavno kompromitovana.

         Međutim, kada posmatramo tu drevnu organizaciju bogova po svojim zaduženjima, primećujemo da su delovali u korist ljudi i naroda, slobodno se može reći, u okviru svog resora, odnosno sposobnosti kojima su najbolje vladali. Pošto se polemiše puno na temu vrhovnog boga, ko je bio, recimo samo da je on imao ulogu prvog među jednakima, danas bi rekli predsednika vlade. Ili Prvog ministra. Nisu postojali bogovi bez portfelja kao danas ministri. 

         I sada, prepoznajemo li odakle ljudima ideja da u okviru svojih naroda i država stvaraju vlade i resorna ministarstva? Odakle je došla ta ideja? Zašto baš takav način vladanja? Istina, danas imamo situaciju koja je bedna kopija nekada moćne i silne plejade bogova, koji su zapravo bili ne samo naši učitelji i zaštitnici, već i naši pomagači u svakodnevnom životu. Bili su daleko više od običnog servisa ljudima što bi trebalo da budu današnje vlade. 

         I oni su zapravo bili nekada drevna globalna vlada. Ali svetla vlada svetlih ljudi ogromnih moći, u službi i na korist ljudi. I nisu vladali ni državama, ni ljudima, već samo znanjem, veštinama i moćima. Ne može da ne upadne u oči koliko se ta ideja u međuvremenu iskvarila i dobila svoje najcrnje oblike u kojima se vlada nad ljudima zahvaljujući potrebama Tamnih sila koje i postavljaju te vlade. Paraziti su vremenom i tu ideju, tu organizovanost, uspeli da izvitopere i pretvore u sebi koristan oblik, kroz "otkriće" demokratije.

         Niko o našim bogovima tada nije razmišljao kao o bogovima. To bi bilo obostrano uvredljivo i neodgovorno. I sam izraz bog tada nije imao današnje značenje. Sigurno su obični ljudi za njih imali poštovanje, koje je bilo uzajamno, ali nisu gajili prema njima nikakvu poniznost. Naprotiv. A danas je teško izbaciti odnos "gospod" - "rab" iz ljudskih glava.

         Zamislite da danas ljudi u školama uče da su po celoj planeti ljudi izmišljali tamo neke bogove tek tako i davali im na svim delovima planete ista imena i iste osobine. To većina ljudi veruje i smatra da su to, ne bića ili ljudi, već da su oni deo neke religije i to mnogobožačke, ne shvatajući da je pojam bog dobio u zadnjih nekoliko hiljada godina sasvim drugačiji smisao od tadašnjeg. Kolika je verovatnoća da se tako nešto izmisli? Koja je potreba da se tako nešto izmišlja? Koliko je potrebno ne razmišljati svojim mozgom i tako nešto misliti?

         Naši preci su savršeno shvatali da bogovi nisu bogovi, kao što mi sada shvatamo pojam boga, to su bili ljudi koji su dostigli nivo stvaranja, odnosno Tvorca. Svaki čovek pri mogućnosti sopstvene realizacije, ako je to moguće, ako se on realizuje pravilno, a to nije baš tako jednostavno, ali ako dostigne određeni nivo, postaje Tvorac i prelazi u kategoriju bogova. Tako su ih naši preci nazivali. Zbog toga su naši preci govorili: "Mi smo deca i unuci bogova", ali ne zato što su naši preci bili bogovi u smislu koji se sada razmatra.

         I kada su ti bogovi iz određenih razloga, konkretno zbog Noći Svaroga, napustili našu planetu, da bi oni mogli da nastavljaju da pomažu ljudima, bila su osmišljena na ovaj ili onaj način obraćanja bogovima, kako bi oni pomogli čoveku da izdrži i da ne padne pod uticaj tame i ta zaštita je bila sveobuhvatna. Čovek nije mogao da se zaštiti sam, jer to zahteva znanje, a izgovarajući određeno obraćanje, on se uključivao u duhovni i mentalni sistem tog bića, tog čoveka, tog boga kome  se obraćao, i njegova zaštita je pomagala u zaštiti tog čoveka od uticaja mračnih sila, minimizirala ih, jer u noći Svaroga - uticaj tame je veoma moćan, a većina ljudi nije mogla da se odupre tom uticaju nezavisno. Obraćajući se našim precima i bogovima, oni nisu dozvoljavali da čovek uroni u blato crne mase, u taj crni sistem. To je zapravo bila preteča današnje molitve i to obraćanje bogovima je imalo potpuno drugačije značenje nego danas.

 
         A kada se u ovom današnjem vremenu izgovori reč bog povezuje se automatski na JHV. Tako su to uredili Tamni žreci i mi kada je izgovaramo vibriramo u tim slikama. I dobijamo blokadu u kontra smeru od prirode čoveka, razvoj čoveka se konačno zaustavlja. Na primer, čovek u razvoju ide vertikalno, dok parazitska civilizacija ide kroz život horizontalno, a to znači da je bez mogućnosti razvoja, takva im je genetika. A milenijumima unazad Tamne sile ostvaruju svoj plan i pokušavaju, veoma uspešno do sada i za sada, ljudsku vrstu izmeste sa tog vertikalnog duhovnog razvoja na pravu horizontalnu liniju parazitizma.

         Da se vratimo osnovnoj temi.

         Naša planeta je već nekoliko hiljada godina okupirana od strane kosmičkih razbojnika Sive rase, koje su naši preci nazvali "Koščeji", koji su došli iz graničnih paklenih svetova (zvezdanih sistema) naše Galaksije. Košćeji su postepeno stvorili parazitsku civilizaciju na našoj planeti i zadržali Čovečanstvo kao robove, kojim su vladali asistenti Koščeja – narodi koje su oni posebno pripremali za to a da sami nisu toga bili svesni, ne svi, ali neki među njima da.

         Bandita kao Koščeja, ispostavilo se, ima veoma mnogo u Univerzumu - mnogo više od “normalnih ljudi”, a njihove vojne akcije protiv Svetlih Sila već su dva puta prouzrokovale to da Veliki Univerzum izgubi svoju stabilnost i potpuno se promeni. To znači da je nestalo sve ono što je nastalo i razvijalo se trilionima godina, a Život se već dva puta počeo pojavljivati od samog početka. Odnosno, mi živimo već u trećoj "inkarnaciji" Velikog Univerzuma.

         Ko su Svetle sile i da li nam pomažu?

         Sada možemo odgovoriti na to pitanje vrlo pouzdano. Oni rade i žive na  Zemlji kao Svetli Jerarsi na veoma visokom nivou, oni potiču iz ovog ili nekog drugog univerzuma, odvojeni su od nas i naših parazita tzv "crnim bezdanom" - svojevrsnom nepremostivom "energetskom ogradom" - koja je neko vreme štitila lokalne univerzume od nepozvanih gostiju. Uglavnom se opredeljuju da se pojave na Zemlji tako što im se duša, odnosno suština inkarnira u novom rođenju na zemlji. 

         Neki od njih u nekom trenutku dobrovoljno dolaze odatle u naš Univerzum da pokušaju da pronađu rešenje za problem borbe protiv Tamnih sila. Stižu na Zemlju sa veoma tajnim posebnim misijama, što rezultira pobedom nad Tamnim Silama. Stvar je u tome da paraziti brzo ukradu i iskopiraju sve tajne vojne tehnologije Svetlih Sila. I, obzirom na to da su se u Kosmosu rasporedili mnogo više od normalnih ljudi, uspeli su da pobede u ratovima čak i kada su ostali nerazvijeni. A naši preci nisu mogli ništa da urade u vezi toga, jer su Tamni imali svuda svoje agente (baš kao sada u Srbiji i svuda drugde na Zemlji) i vrlo brzo su ukrali i reprodukovali sve vrste oružja koje su Svetli dugo razvijali.

         Prema tome, Svetle Sile su trebale da smisle nešto što paraziti nisu mogli da ukradu, a čak i da ga ukradu, da ne mogu to sami da koriste. Pitanje je bilo veoma ozbiljno, jer je u pitanju bio život Velikog Univerzuma - život triliona civilizacija! I uspeli su to da osmisle. Smislili su kako da pobede Tamne Sile kosmosa.

         Zbog svojih prirodnih osobina paraziti nisu mogli da dostignu visok nivo evolutivnog razvoja. Ovu osobinu su Svetli odlučili da iskoriste. Nivo razvoja zaista ne može biti ukraden, jer ga ne možete kupiti ili prebaciti nekome. Ideja je bila sledeća: ako stvorite neophodne uslove i kada bar jedan od najviših Svetlih Jerarha uspe da učini svoj nivo izuzetno visokim, onda je sasvim moguće da će takav Jerarh moći da pronađe način da se efikasno bori protiv parazita. Organizacija specijalne operacije za efikasno suzbijanje Tamnih Sila trajala je milionima godina. Deset planeta je odabrano i posebno opremljeno, uključujući planete Zemlju, Mars i Faeton u našem Sunčevom sistemu. Na ovim planetama stvoreni su posebni uslovi za ubrzani evolutivni razvoj ljudi koji već imaju dovoljno visok nivo u tom smislu.

         Naš Solarni sistem su potpuno obnovili naši preci. Nasumično kretanje hiljada svemirskih objekata u prirodnom haosu zvezdi je bilo pojednostavljeno. Veliki objekti, koje nazivamo planete, prisiljeni su da rotiraju oko zvezde u tzv. "ravni ekliptike". Zbog toga se planete više nisu sudarale jedna sa drugom već su se okretale oko zvezde. Manji objekti su se iskoristili u neke svrhe u obliku veštačkih satelita planeta.

         Tri veštačke lune (veštačkih satelita) sa imenima Lela, Fata i Mesec, sa različitim, posebno odabranim periodima rotacije oko planete, dopremljenu su do Zemlje. Postavili su specijalnu opremu na njih. To je omogućilo da se na planeti stvori neka vrsta gravitacione oaze, koja je imala veoma blagotvoran efekat na razumne stanovnike. Pored toga, poseban generator primarnih materija, Izvor života, stavljen je u utrobu naše planete, koji je pomogao zemaljanima da se razvijaju mnogo brže nego u običnim slučajevima i štitio ih tokom noći Svaroga. Jedan od tih generatora (Izvora života) naši preci su tada instalirali na sadašnjoj teritoriji Srbije. I veruje se da onaj ko poseduje ovu planinu (takva legenda postoji) - poseduje ceo svet. Zbog toga su se mnogi ratovi u Evropi vodili oko te planine, oko Srbije, kako bi se zauzela ova teritorija i kontrolisala ta tačka. A u Srbiji se nalaze i piramide, samo su obrasle i na njima rastu šume, ali ako bi se sve uklonilo, videlo bi se da postoji čitav kompleks piramida. Ispod njih je jedan od kristala koji osigurava stabilnost planete i obezbeđuje mnogo toga. Veruje se da ako neko zauzme tu tačku, delujući kroz nju (a crni magovi mogu nešto da učine po tom pitanju) može kontrolisati ceo svet. Ali čak i ako zauzmu tu tačku sada, to im više neće pomoći. Jer oni ionako neće moći da kontrolišu taj kristal. 

         Zbog tih kristala, odnosno Izvora Života, Svi u koaliciji Svetlih Sila bez izuzetaka, toj koloniji na ivici galaksije su pridavali posebno značenje. Posebno značenje se ogledalo u tome što su na Midgard zemlji Svetle Sile sprovodile eksperiment, čiji je cilj bio stvaranje razumnog bića principijelno novog tipa.

         Drugim rečima, na našoj Midgard zemlji okupili su se ne jednostavno izbeglice sa raznih planeta zemlji, naseljenih Belom Starom Rasom, već predstavnici tih civilizacija, koji su nosili u sebi najbolju genetiku, koja im je dozvoljavala da dostignu nivo tvorca (odnosno status Bogova). Samo tako se moglo naći principijelno rešenje problema borbe sa Tamnim silama, kosmičkih ratova sa kojima se nije prestajalo. Na Midgard zemlji sabrana je mudrost mnogih zvezda - da bi se uzdigli po hijerarhijskoj lestvici Svetlih Sila, Bogovi su bili dužni dostignuvši maksimum na svojim rodnim planetama zemljama, da dođu na Midgard zemlju, da bi produžili svoje evolutivno kretanje napred!

         Zapravo Zlatni Put Duhovnog Napretka naše Vaseljene, obratite pažnju, ne naše galaksije, već zapravo Vaseljene, započinjao je na Midgard zemlji! Ljudi iz mnogih naroda Stare Rase sa mnogo planeta  i galaksija stigli su na Midgard-Zemlju. 

         Iz Slaveno Arijevskih veda znamo, a za šta postoje i geološki dokazi, ovi narodi Stare Rase naselili su se na velikom kontinentu, koji su nazvali DaArija – odnosno "dar bogova". Ovaj kontinent se nalazio na mestu današnjeg Arktika, u Arktičkom okeanu. U to vreme, naša planeta je bila potpuno drugačija, osa rotacije Zemlje nije imala naklon, okean nije bio zaleđen, Severni pol je bio na drugom mestu, a na DaAriji je postojala veoma povoljna, blaga klima i uslovi koji su bili veoma pogodni za život.

         Na tom kontinentu bile su velike reke Raj, Tula, Svaga i h'Arra, koje su tekle iz velikog jezera smeštenog u središtu kontinenta, a u tom je jezeru bila legendarna planina Mira (Meru), na kojoj je sagrađena prestonica DaArije - Asgard Daarijski.

         Slobodno možemo pretpostaviti da DaArija nije bilo jedino mesto na Zemlji gde se taj eksperiment odvijao. Sasvim sigurno je bilo još nekoliko takvih mesta na Zemlji, a sa velikom verovatnoćom možemo pretpostaviti da je Balkan zbog svojih izuzetnih odlika bio jedno od tih mesta ili čak možda jedino pored DaArije. Za tako nešto ima dosta pokazatelja, a jedan od njih je taj što su izbeglice sa Marsa, kada je na njemu uništena atmosfera, izabrale baš Balkan za mesto nastavka svojih života. Drugi pokazatelj bi bio taj, što teritorija Balkana nikada nije pripadala najvećoj ikada u istoriji planete imperiji, Velikoj Tartariji, iako je ona zahvatala skoro celu površinu severne hemisfere. Iz nekog razloga, Balkan je imao poseban i odvojen status u odnosu na eksperiment koji se odvijao na DaAriji i taj status se nije menjao ni posle mnogih katastrofa koje su zadesile planetu. Ako opravdano predpostavimo da su izbeglice sa Marsa i Deje bile elite sa tih planeta, možemo pretpostaviti da su i tadašnji stanovnici Balkana bili njima ravnopravni. Kao što znamo, teritorija Balkana je u nekoliko navrata pretrpela katastrofalne prirodne nepogode, a neke od njih su verovatno bile posledica delovanja Tamnih sila i danas se na Balkanu tragovi te civilizacije nalaze pod slojevima zemlje i na njih se ponekada sasvim slučajno naiđe, a to na šta se naiđe se dobro sakriva od očiju javnosti, a ako ne uspe da se sakrije bude podvrgnuto ili ismejavanju ili se tome prida nekakvo sasvim besmisleno obajšnjenje.

         Još nije poznato da li su Tamne sile saznale za ovaj plan naših predaka ili ne, ali devet od deset planeta pripremljenih za eksperiment u različitim zvezdanim sistemima postepeno su uništavani od strane parazita. U našem Sunčevom sistemu na Marsu, oni su potpuno uništili biosferu, a umesto Faetona sada je u njegovoj orbiti ostao tzv. "asteroidni pojas". A za Zemlju naši preci su se borili do poslednje kapi krvi, jer je to ostala poslednja prilika da se sprovede plan za borbu protiv parazita. Banditi su takođe neprekidno napadali našu planetu više od 100 hiljada godina i ima mnogo dramatičnih trenutaka u istoriji Zemlje, od kojih ćemo neke pomenuti u nekim narednim emisijama, a neke već jesmo. I ovde ćemo pomenuti samo poslednju Noć Svaroga - veoma mračnu i krvavu, kada je Stara Rasa pretrpela velike gubitke - njena deca su bila uništavana na desetine miliona, a ostali su postali robovi i duhovno i fizički. Tamne sile i njihovi brojni službenici već su se pripremali za slavlje zbog pobede, ali su bili, ispostavilo se, u velikoj žurbi ...

         Eto pod kojim okolnostima na Zemlji se otelotvoruju u ljudskom telu Svetli Jerarsi iz dalekih Univerzuma. Moraju da stignu do pobede na kraju ove duge specijalne operacije. Moraju da iskoriste sve prednosti koje je Zemlja obezbedila za ubrzani evolutivni razvoj čak i bez dve uništene lune i da pokušaju da nađu rešenje za borbu protiv Tamnih Sila na globalnom nivou Velikog Univerzuma.

         Samo na našoj planeti bile su organizovane od stane Tamnih dve planetarne katastrofe i najmanje dva svetska nuklearna rata. Zapravo su se svi ti ratovi pokazali kao građanski ratovi, kada su se ljudi Stare Rase borili jedni protiv drugih, organizovani od strane parazita. Pored toga, paraziti su organizovali veliki broj malih ratova koji su zahtevali desetine milijardi života ljudi Stare Rase.

         Danas su Tamne Sile naučile svoje službenike da uništavaju ljude Stare Rase na stotine nevojničkih načina, od kojih su najefikasniji upotreba alkohola, duvana i droga, kao i nametanje špricanja, 5g mreža, zaprašivanje iz aviona i na mnoge druge načine. Osim toga sa kraja 18. i početka 19. veka, medicina, nauka, obrazovanje, kultura, umetnost, etika, moral i sva druga dostignuća nekada visoko razvijene civilizacije ljudi Bele rase su praktično uništeni na Zemlji.

Nažalost, ostaci parazita i njihovih slugu na Zemlji i dalje uporno rade čak i nakon uništenja Glavne hijerarhije tamnih sila. Zato moramo da nastavimo da budemo veoma oprezni kako bismo preživeli ovaj beskompromisni rat sa Zlom. 

         Kolonizacija Midgard-Zemlje od strane naših predaka, na kojoj još živimo, bila je u svoje vreme tako promišljena, tiha i pažljiva, da Tamne Sile - svemirski banditi (parazitske civilizacije) - više od pola miliona godina nisu ni posumnjale o realizaciji ovog uspešnog specijalnog projekta  Svetlih Sila, kako se ispostavilo, veoma važnog za čitav Univerzum. 

         Tada, kada je otkrivena ta tajna, paraziti su počeli da redovno napadaju naš solarni sistem kako bi osvojili ili uništili kolonizovane planete - Zemlju (Midgard), Mars (Orej) i Faeton (Deja).

Faeton su potpuno uništili, a od njega je ostao sada sačuvan tzv. "asteroidni pojas". Na Marsu je uništena biosfera, koja se postepeno obnavlja. A našu planetu - Midgard-Zemlju - na kraju su osvojili paraziti. To je ono što znamo o tome kako se to dogodilo u stvarnosti pre desetak hiljada godina.

         Kada su Košćeji (odnosno vođe parazita sive rase) shvatili da ne mogu uspeti da osvoje Zemlju i shvatili razlog svog neuspeha, smislili su još jedan lukav plan. Tamne Sile su počele delimično da uništavaju naše utočište. U početku su "neutralisali" planete Mars (Orej) i Faeton (Deja), a onda su krenuli na naše satelite - lune.

         Na satelitu koji je bio najbliži Zemlji, Leli, uspeli su potajno da naprave vlastitu bazu i postupno su se koncentrisali na nju za napad na Midgard. Njihova računica je bila jednostavna: ili bi osvojili planetu, ili bi Svetli Jerarsi potpuno ili delimično uništili tu lunu, a to bi oslabilo odbranu Zemljana.

         A tako se i desilo: neprijateljska baza je otkrivena unutar lune Lele u posljednjem trenutku i uništena je od strane Svetlog jerarha (kako bi danas rekli - od Boga) Tarha Perunoviča. Međutim, Lela je uništena, a njeni fragmenti počeli su da padaju na Zemlju po spiralnoj putanji. To se desilo pre oko 113.000 godina.

 Dok su ulazili u guste slojeve Zemljine atmosfere, fragmenti Lele su postali vreli od trenja u vazduhu i spaljeni. Ali ono što nije potpuno izgorelo, palo je na Zemlju kao kiša crvenih vrućih asteroida. Masa nekih fragmenata bila je toliko impresivna da je njihov pad na Zemlju završio planetarnom katastrofom.

         To je izazvalo pomeranje litosferskih ploča, vulkanske erupcije, pojavu ogromnih talasa cunamija, promenu planetarnog krajolika i drugih prirodnih katastrofa. Uprkos veoma visokom stepenu tehničkog razvoja civilizacije ljudi Stare Rase i njihove zemaljske kolonije, nestale su mnoge životinje, ptice, insekti i biljke. DaArija je takođe nestala - veliki kontinent na kojem se nalazila Zemljina kolonija Stare Rase. Polako je utonula u vode okeana, koga sada nazivamo Arktikom, a naši preci su ga nazivali "DaArijsko more".

         Naravno, ova planetarna katastrofa se nije desila trenutno. Nekoliko dana ili nedelja padali su na Midgard-zemalju fragmenti lune Lele. Zatim je više od petnaest godina tonula u ponor DaArija. Generalno, skoro svi stanovnici su uspeli da pobegnu na letećim aparatima, koje su naši preci nazivali Vajtmani i Vajtmari, a naša je planeta i civilizacija u to vreme bila spašena od invazije tamnih sila. 

         Preživeli i oni koji su želeli da se vrate na Zemlju da na njoj i dalje žive i rade, morali su početi iznova. Morali su da se presele sa DaArije na drugo pogodno mesto. A to mesto je bilo Asija. Sada većinu teritorije koja se zove Asija zovemo Azija. Protezala se od Uralskih planina do Tihog okeana,  od Himalaja do Arktičkog okeana. Tada je postojala dobra, topla klima, zemljina osa još nije bila nagnuta, a životni uslovi su bili sasvim prikladni. Naseljenici su počeli da istražuju teritoriju duž reke Irij (Irtiš) i nazivali su sebe Asi. Pre oko 107.000 godina, na ušću Irtiša i Oma, počeli su da grade novi glavni grad za sebe umesto bivšeg - grad AsGard Irijski. AsGard se prevodi kao "Grad Bogova". On je bio veoma dugo boravište najsilnijih ljudi na zemlji - naših velikih predaka, koji su se uprkos svemu, borili za ostvarenje "Velikog plana" Svetlih Sila. 

         Ovaj grad je bio glavni grad Asije više od 100 hiljada godina i nikada nije bio osvojen od strane neprijatelja tokom svog postojanja. Ali početkom 16. veka, 1530. godine, uništile su ga horde Džungara, kao rezultat dugoročne i višestruke operacije Tamnih Sila kako bi neutralisale njegovu zaštitnu energiju. Danas, na mestu AsGarda Irijskog i praktično na njemu, izgrađen je grad Omsk.

         Uništenje lune Lele i kasnija planetarna katastrofa prouzrokovali su veoma veliku štetu svima onima koje su kreirale Svetle Sile na Zemlji i u našem Sunčevom sistemu. Zaštita naše planete je oslabila, ali je ipak ispunila svoje funkcije. Naši preci i nisu imali neki poseban izbor.  Oni su došli na Zemlju sasvim svesno, jasno znajući i razumevši šta ih čeka tokom mnogih sledećih inkarnacija na ovoj planeti (a o tome su prethodno upozoreni, tako da smo mi zapravo ovde dobrovoljno čak i ako to ne razumemo).

         Zato ne čudi što su nesebično nastavili da rade na ostvarenju „Velikog plana“, zadovoljavajući se onim što su imali. Previše su dobro razumeli kakve nade su uložene u njih u ovom ratu za budućnost čitavog Univerzuma.

         Nakon uništenja DaArije, planeta je ostala skoro potpuno nenaseljena, a sa DaArije su se preselili da žive u Asiji. Posledice katastrofe su eliminisane, infrastruktura civilizacije na visokom nivou je obnovljena a više od 60 hiljada godina niko nije napao planetu. Da bi se dobila ideja o tome koji je nivo razvoja dostigla civilizacija naših predaka u Asiji, može se iz članka "Mapa Stvoritelja". Evo malog citata:

         “... Karta jasno pokazuje gigantski sistem za navodnjavanje u regionu - čudo inženjeringa. Pored reka, postoje dva sistema kanala širine 500 metara, 12 brana širine 300-500 metara, dužine do 10 kilometara i dubine 3 kilometra. Brane su omogućavale da se voda okrene u jednom ili drugom pravcu, a više od kvadrilijuna kubnih metara zemlje je bilo premešteno da bi se to stvorilo. U poređenju sa njima, Volgo-Donski Kanal na savremenom reljefu može izgledati kao ogrebotina ... "

         Moglo bi se pomisliti da su Tamne Sile napustile ideju da zauzmu Midgard-Zemlju. Međutim, to nije bio slučaj. Paraziti nisu bili od onih koji ostavljaju svoj plen, pogotovo tako redak i vredan. Oni su, najverovatnije, postupno razvili nove taktike za nastavak rata: tražili su i proučavali slabe tačke u civilizaciji žrtvi i druge potrebne informacije, izmislili su i ovladali novim metodama osvajanja visoko razvijenih civilizacija, razvili planove za nove napade na nepokornu planetu, pripremili su sve potrebno da ne bi pogrešili opet i da bi sigurno zavladali Midgard-zemljom.

         Sada se zna kakvu su specijalnu operaciju razvili taj put. Njihov "veliki plan" bio je zaista veoma sofisticiran i sastojao se od sledećeg: oni su shvatali da je nemoguće osvojiti visoko razvijenu civilizaciju. Ponekad su takve civilizacije mogle biti uništene, ali nikada nisu bile pobeđene. A oni su samo hteli da pokore Midgard kako bi iskoristili “Izvor života” postavljen od strane Svetlih Jerarha unutar naše planete, misleći da bi im on mogao doneti mogućnost daljeg svog evolutivnog napretka i zapravo je upravo on razlog što do danas planeta Zemlja još uvek postoji, što nije uništena ili uništen makar život na njoj.

         Prema tome, jedini izlaz za njih u takvoj situaciji bio je da preobrate nepokornu civilizaciju iz visoko razvijene u običnu, nerazvijenu. A onda će početi svi njihovi, prezira vredni, trikovi, hiljade puta dokazani milionima godina u beskrajnim ratovima sa Svetlim Silama. Da bi osvojili visoko razvijenu civilizaciju naroda Stare Rase na Midgard-Zemlji, prvo je bilo potrebno pretvoriti ljude u krdo divljaka, odnosno da im oduzmu znanje. I zbog toga je bilo neophodno uz pomoć ozbiljne katastrofe ponovo uništiti celu infrastrukturu planete i naterati ljude na preživljavanje. Onda, posle nekoliko generacija, potrebna znanja će biti zaboravljena i kod njih će se neminovno stvoriti pravi primitivan sistem. A paraziti su već ranije imali takve klijente.

Da bi sproveli ove planove, Tamne Sile su odlučile da koriste taktiku borbe sa Midgardom ne spolja, već iznutra. Sećate se da su skoro svi, i na Dariji i u Aziji, naši preci, beli kolonisti Stare Rase, živeli u osami, bez suseda, jer nije bilo na planeti još razumnih ljudi. Dakle, njihova genetika je ostala čista, bila je bez primesa i za pojavu tzv. "evolutivnog skretanja" nije  bilo razloga.

         Da bi ispravili taj "nedostatak", pre oko 40 hiljada godina, Tamne Sile su iznenada aktivirale Zvezdane ratove, napale su mnoge planete civilizacija Saveza Stare Rase, i neprimetno primorale Savez Svetlih civilizacija da privremeno skloni izbeglice sa nekih uništenih planeta na svoje odgovarajuće planete, uključujući i Zemlju.

         Da bi ocenili mogućnosti i nivo razvoja Svetlih Sila, potrebno je obratiti pažnju na razmere operacije spašavanja koju su Svetle Sile morale da preduzmu kako bi preselile stanovnike uništenih planeta. Uostalom, maksimalna pomoć za spašavanje bila je potrebna evolutivno najmlađim civilizacijama, kao što je na primer naša današnja, koje se nisu mogle same preseliti na sigurna mesta na drugim planetama. Takvih izbeglica različitih rasa bilo je na stotine hiljada ili čak miliona na različitim planetama. I bilo je takođe potrebno da se transportuju na različite planete, ne samo na Midgard-Zemlju.

         Iz ovoga je moguće zamisliti barem približan nivo razvoja i obim delovanja Svetlih Sila, koje su bile prisiljene da preduzmu akciju za spašavanje ljudi. Njih je trebalo ne samo ukrcati u svemirski brod, već im je trebalo obezbediti hranu, vodu i barem minimalne sanitarne prostorije, odeću, ćebad i druge stvari tokom celog leta. I na mestu dolaska, verovatno, neko je još nešto morao da uradi. Sada je teško čak i formulisati ono što su naši preci radili i smatrali da je to "uobičajeno" ...

         Izbeglice crne, crvene i žute rase na Midgard-zemlji bile su odvojene jedne od drugih na odgovarajućim područjima planete za njih, sa klimom sličnom onoj kao kod njihovih kuća. Izbeglice su se iz nekog razloga pokazale genetski kompatibilne sa ljudima Stare Rase, ali svi su živeli odvojeno, nisu komunicirali jedni sa drugima, ni sa domaćinima planete, i postepeno se sve normalizovalo.

         A u stvari, paraziti su već pripremili sledeće "događaje" u skladu sa svojim podmuklim planom. Znali su da su ljudi crnih, crvene i žute rase mnogo manje evolutivno razvijeni od Stare Rase. To znači da su zbog toga svi oni bili svesni ili nesvesni potencijalni pomagači Tamnih Sila.

         Činjenica je da su narodi Stare rase koji su kolonizovali Midgard zemlju u jednom trenutku bili vrlo blizu jedan drugome u smislu nivoa evolutivnog razvoja, a taj nivo razvoja je bio veoma visok. Zato, čak i ako su živeli zajedno i družili se, ovi narodi nisu imali nikakvih problema. Nije nastajalo nikakvo “trvenje” sa susedima i ništa nije moglo biti razlog za pojavu tzv. "evolutivnog skretanja", odnosno velike razlike u nivoima evolutivnog razvoja.

         A evolutivno mlade rase, koje još nisu znale da objasne zašto je nama krajnje neophodno da živimo ispravan život, nisu znale šta je korisno za njihov evolutivni razvoj i živele su uglavnom životom "razumnih životinja": neke od njih su prinosile ljudske žrtve i klanjali su se tamnim silama, pod čijom kontrolom su se one skoro sve nalazile. Nisu osuđivali zlobu, mržnju, laž, klevetu, krađu, nasilje itd.

         Kada se evolutivno mlade civilizacije pomešaju sa visoko razvijenom civilizacijom, onda to neizbežno dovodi do međusobnog uticaja civilizacija jednih na druge: mlade civilizacije bi se pomalo dizale u svom razvoju, a visoko razvijena civilizacija mogla je da se uveliko spusti zbog "evolucionog skretanja", zbog velike razlike u nivoima evolutivnog razvoja. To je upravo ono što su Tamne Sile pokušale da postignu na Midgard Zemlji: narodi crnih, crvene i žute civilizacije, koji su evolutivno bili u veoma mladom dobu, dovedeni su na planetu.

         Izbeglice su smeštene na prikladne za njih klimatske zone odvojene jedne od drugih kao i od domaćina planete. I živeli su odvojeno dovoljno dugo - oko 10-15 hiljada godina. Najverovatnije su paraziti dali vreme izbeglicama da se dobro aklimatizuju i umnože, tako da se neuspesi u njihovim dalekosežnim planovima ne bi desili.

         Tada su paraziti morali da nateraju te narode da se pomešaju sa ljudima Stare Rase i mogli su onda da počnu pripreme za glavni čin njihove specijalne operacije - organizovanje druge planetarne katastrofe na Midgard-Zemlji sa njenim kasnijim porobljavanjem. Za tu priliku su već bile uključene svemirske "visoke tehnologije".

         Da bi naterale različite rase da se mešaju, Tamne Sile su trebale ponovo da poremete ravnotežu koja je nastupila na Midgard-Zemlji. Morali su da nateraju barem neke od naroda Stare Rase da napuste mesta u kojima su živeli potpuno odvojeno od naroda drugih rasa i da se presele u područja u kojima bi mešanje postalo neizbežno. I to je moralo biti učinjeno na takav način da to ne izaziva sumnju, da to ne primete Svetli Jerarsi koji su čuvali planetu.

Naravno, najsnažniji i najverovatnije jedini uverljiv razlog za preseljenje naroda Stare rase, moglo bi biti samo promena životnih uslova u staništu naroda Stare Rase. To je ono šta su Tamne Sile naumile kada su se narodi tri drugih civilizacija prilično snažno razmnožili.

         Nakon što su sačekali oko 10-15 hiljada godina, knezovi Paklenog Sveta su počeli da organizuju nove katastrofe na našoj planeti što bi im omogućilo da postignu željeni rezultat. Da bi veliki broj ljudi napustio svoje domove bilo je neophodno učiniti život u njima veoma neprijatnim ili nemogućim. To je bilo najlakše postići promenom vremena ili klime.

         Ako se uspe da se smanji temperatura vazduha na pravim delovima planete, barem privremeno, to bi nužno dovelo do smanjenja prinosa useva hrane i do nestanka mnogih biljaka, ptica i životinja. Nedostatak hrane brzo će primorati ljude da se presele u toplije oblasti, a cilj Tamnih Sila će biti postignut! To je upravo ono što su uradili kada su organizovali bombardovanje naše planete na pravim mestima velikim meteoritima.

          Danas još nemamo sveobuhvatne informacije o objektima i rezultatima tog bombardovanja. Možemo navesti samo neke od najpoznatijih kratera na zemlji od pada najvećih meteorita. I to će biti samo neki krateri pronađeni na kopnu. Ipak, na gotovo svim kontinentima pronađeni su veoma veliki krateri.

         Najpoznatiji od njih je krater u Arizoni: “... veliki meteorski krater u Arizoni, 30 km zapadno od Vinslova i 69 km istočno od Flagstafa ... To je ogromna zemljana rupa prečnika 1219 metara, dubine od 229 metara, a ivica kratera se diže 46 metara iznad nivoa ravnice ... "

         Još jedan veliki krater je poznat u Kanadi - Sadberi Krater: “... Pojavio se kada je asteroid ili kometa 10 km u prečniku pala. Udar je stvorio krater prečnika 248 km. Naknadni geološki procesi deformisali su krater čineći ga ovalnim. To je drugi najveći meteoritski krater na Zemlji. Na obodu su pronađene velike naslage nikla i bakarne rude. Ove rude se eksploatišu od 1889.g ... "

         U Rusiji, u regionu Arkhangelska se nalazi Karski krater: “... njegova struktura je zaobljena, sa negativnim makroreljefom (šupljina je 50-56 km u prečniku) prema savremenim konceptima on je jedan od najvećih meteoritnih kratera na svetu. Struktura se formirala u složenom poretku paleozitskih stena. Kao rezultat dugotrajnih procesa krater se pretvorio u Karsku depresiju koja se otvara prema severoistoku prema Karskom moru ... "

         Postoji u Sibiru veliki krater Popigaj: “... Prečnik kratera je oko stotinu kilometara, nalazi se na severu Sibira, delom u Krasnojarskom kraju, delom u Jakutiji. Teritorija kratera je praktično nenaseljena, jedino naselje - selo Popigaj - nalazi se u severozapadnom delu kratera na udaljenosti od oko trideset kilometara od njegovog centra ... "

          Ove informacije su dokaz da je došlo do bombardovanja Midgard-Zemlje velikim meteoritima. Jesu li nam ti meteoriti poslati nečijim rukama? Nemoguće je to pouzdano odrediti. Ali, dozvoliti "slučajnost" u takvim stvarima takođe bi bilo veoma naivno. Zato smo skloni da mislimo da je bilo namernog bombardovanja, ali koje sve kratere su ostavile meteoritske bombe još uvek nije moguće utvrditi.

         Ali to nije jako važno. Još jedna stvar je veoma važna: svaki meteorit koji je pao na Zemlju izazvao je uzdizanje prašine u gornje slojeve atmosfere i smanjio njenu propustljivost za sunčeve zrake! I to je neminovno dovelo do privremenog smanjenja temperature vazduha u tom području. I ako bi veliki meteorit dostigao površinu planete, mogao je čak da probudi uspavane vulkane udaranjem po kontinentalnoj ploči. A oni mogu emitovati dosta pepela u atmosferu, što takođe smanjuje propusnost atmosfere i smanjuje temperaturu okoline.

Kao rezultat, sve ovo zajedno dovelo je do naglog i oštrog zahlađenja u različitim delovima planete, ali najvažnije - u Sibiru i na Dalekom istoku, tj. u Asiji (Svetoj Raseniji) - gde su narodi Stare Rase živeli posle uništenja DaArije pre oko 113 hiljada godina.

         Smatra se da nije bilo naselja naroda Stare Rase na zapadu Urala pre tog vremena. Odnosno, da "Evropa" još nije bila naseljena, osim izgnanicima koji su preživeli nakon što su proterani iz svoje domovine zbog različitih zločina. Međutim, neki delovi Evrope, preciznije istočna polovina Evrope je vremenom bila naseljavana stanovnicima sa Balkana. Bili su to retki gradovi i sela koje su oni izgradili šireći svoje stanište i osvajajući nove prostore pogodne za život, što se ponovilo i nekoliko hiljada godina posle druge planetarne katastrofe kada su se lednici u Evropi otopili. Prisilno preseljenje ljudi Bele rase is Asije se odvijalo, ne na istok u Ameriku, gde je takođe postalo hladno, ne na sever, gde je bilo još hladnije, ne na jug, gde su crni ljudi živeli, već ka zapadu - prema „Evropi“, gde je klima ostala dovoljno topla i bila neveliko mesto za boravak.

         Vremenom, rodovi iz Asije su naselili čitavu "Evropu" sve do Atlantika i ponovo je postalo tesno. Ali raširiti se negde, nije bilo moguće, a takođe je očigledno bilo nemoguće zgušnjavati se zbog prirodnih karakteristika tog područja u to vreme. Najverovatnije, promenjeni klimatski uslovi nisu omogućili dovoljno hrane. Zato su morali da istražuju druge slobodne zemlje.

Na ovom mestu ćemo prekinuti naše pripovedanje, a ovu zanimljivu stvarnu istoriju ćemo nastaviti u sledećoj emisiji Drevnovanja....

 

Древна историја - 1. део

Древновање бр. 32
Славија Инфо ТВ , студио Слободна Србија
Аутори и водитељи: Дуле, Дуки и Саша

 


Транскрипт  преузмите ОВДЕ

Предходнo    ←   →   Следећe

DREVNA ISTORIJA ZA POČETNIKE - III deo
Vedska civilizacija bila je nosilac znanja o nastanku Univerzuma!

          Čovečanstvo za sada nema nikakvu celovitu sliku sveta - onoga što nas okružuje. Navikli smo na ovo uljuljkano stanje od strane nauke i uzimamo ga zdravo za gotovo. Odlučili smo,  jednostavnim rečima,  da damo najznačajnije detalje i da vam kažemo sve što smo do sada saznali o svemiru i drevnoj istoriji planete. 

         Stvarnost postoji, bez obzira na naše zablude! Mi moramo da znamo ko smo zaista, gde živimo, zašto baš ovde i zbog koje svrhe? Bez tog znanja nećemo moći da se krećemo uzduž beskonačnog puta evolucionog razvoja, ili kako neki to nazivaju duhovnom vertikalom, pa ćemo zato tokom hiljada inkarnacija posrnuti i polako degradirati.

          Kada smo imali sreće da počnemo da prepoznajemo prve delove nenarušene informacije o strukturi Univerzuma, bili smo zapanjeni kako se prava slika sveta ne poklapa sa onom koju smo učili u školi i na univerzitetima. Bili smo veoma iznenađeni kada smo se uverili da naša nauka ne zna gotovo ništa o okolnoj prirodi. A izgleda da i ne želi da zna.

         Onda smo odlučili da prikupimo sve što smo uspeli da saznamo o stvarnim prirodnim fenomenima i sažmemo ove početne informacije. Uvereni smo da će ove informacije biti izuzetno korisne za sve radoznale ljude, a pravi naučnici i istraživači će konačno moći da pronađu dugo tražene osnove znanja i na osnovu njih otvore oči ljudima ka našoj prekrasnoj, jedinstvenoj, stvarnoj slici Univerzuma ...

         U ovoj emisiji smatrali smo neophodnim da navedemo sve što znamo o našoj pravoj višemilenijumskoj prošlosti. Objasnićemo šta je zlo, šta su „tamne sile“, kako i zašto se bore protiv ostalih stanovnika Univerzuma i „Svetlih Sila“, kako i kada je ovo zlo stiglo na Zemlju,  kako su naši preci hiljadama godina branili planetu od osvajača i kako se to završavalo. 

         Sve ove teme se ovde ne razmatraju na najpogodniji način, jer bi inače bilo potrebno napravit mnogo emisija. Mi zapravo ovde donosimo bukvar - skupljene najvažnije informacija o glavnim prirodnim procesima koji su važni za Čovečanstvo.

         Ovaj bukvar ne sadrži nikakve dokaze ili osnove. Takve informacije postoje i u drugim radovima, brojne reference na koje ćete naći u tekstu ovog Bukvara ...

         Nažalost, još uvek znamo vrlo malo o našoj pravoj prošlosti, ali ono što sada znamo je sasvim dovoljno da ispravi lažnu sliku sveta koju su naše osakaćeno obrazovanje, iskrivljena nauka i religija stavili u naše glave.

         Da počnemo od stvaranja univerzuma...

         Univerzum je po svojoj strukturi i organizaciji izuzetno komplikovan. Ali sva predanja naroda Rase (Roda), kažu da svemu u našem Univerzumu postoji jedan izvor, koji uključuje svu zamislivu i nezamislivu raznovrsnost drugih Svetova. U savremenoj terminologiji taj izvor se naziva "Apsolut", a mi smo ga zvali RA-M-HA (Veliki Ra-M-Ha - Ramha, sanskr. Brama) Jedini Tvorac,  Nesaznatljiva Suština, koja je izlučila Živototvornu Svetlost i Prvobitnu Vatru Stvaranja Sveta (Ingliju), iz koje su nastale sve postojeće Vaseljene i naseljeni Svetovi).

         RAMHA je izvor Nove realnosti, u koju se manifestovao iz prethodne (Stare) realnosti, kao rezultat rođenja objedinjenog moćnog energetskog naboja svih mislećih sistema stare strukture. Taj naboj je impulsivan, početna tačka razvoja novih svetova, univerzuma, novih planetarnih sistema i novih civilizacija. 

         U početku u novoj realnosti, formirano je Superveliko apsolutno Nešto (materijalni oblak energije, koja je u svom izvornom obliku bila haotična, a to je bio materijal za rad svetlosne energije Ra-M-HA). Zatim se od RA-M-HA izlio Veliki Potok duhovnih svetlonosnih iskri (Duh, Atma, iskra Inglije, Živa svetlost, Čestica Individualnosti) koji je gurao pred sobom izmaglicu materije lišenu do tada Božanske Svetlosti. Što je dalje odlazila Prvobitna Živa Svetlost, to su manje jarke bile duhovne iskre.

         Energija svetlosti, pojavivši se iz stare realnosti, je životorodna i nosila je u sebi informacije o oblicima života iz stare realnosti. Ušavši u novi Svet, energija Svetla predavala je znanja o strukturi i oblicima života. Deo Prvobitne Žive Svetlosti, koja, izlivši se u nizine i dubine i tamo se sa tamom i izmaglicom izmešavši, formirala je Prvobitno Sijanje, od kojeg su naš Univerzum i Univerzumi, koji se nalaze iznad, rođeni. Ali svuda, i na vrhovima, i u nizinama, kao reka plava, tekla je reka Živog Svetla, sa maglom se ne mešajući, nazvana Zlatni Put. Prvobitno Životorodno Svetlo sjedinjuje mnoštvo Realnosti, povezanih sa tako nazvanim Velikim Drvetom Svetova, listovima koji se javljaju kao različiti Svetovi i Realnosti.

         Kada se u Novoj Večnosti razlio Prvobitni Život - porađajući Svetlost, i rođeni bili raznorazni Svetovi i Realnosti, oni su formirali Svetove Jav, Nav i Prav. I što su se bliže Prvobitnom Izvoru Svetlosti nalazili, u različitim sijajućim Svetovima, to su sa više dimenzija oni bili ispunjeniji.

         Svet Prav – sastoji se iz Univerzuma i Realnosti, koji se nalaze najbliže Prvobitnom Izvoru Svetla (u energoinformacionom  smislu, kao što i svaki od Svetova i Jav i Prav i Nav zauzimaju ceo obim naše realnosti) 

         Svet Jav – on je trodimenzionalni Svet ljudi i živih bića. Okružujući nas, Svet Jav - je Svet žutih Zvezda i Sunčanih Sistema, on je samo zrno peska u beskonačnom Univerzumu. Rame uz rame sa njima postoje Zvezde i Sunca, bela, plava, ljubičasta, roze, zelena i drugih boja, našim čulima neshvatljiva. Beskonačan im je broj, ali su svi oni ništa pred drugim Svetovima, koji leže izvan našeg Univerzuma. 

         Svet Nav je dimenzionalniji nego Svet Jav. U početku je Nav bio jedinstven, ali zbog stalne suprotnosti Sila Svetla i Tame - svi Tamni Svetovi Nav su bili odvojeni od Svetlih Svetova.

         Sva predanja našeg Roda o stvaranju sveta, govore o tome, da je vidljiva nama materija (Jav) bila stvorena poslednja. Na početku, kao što smo videli, iznad su stvoreni Svetovi Prav (svetovi Bogova), zatim su raspoređeni Svetovi Nav, a zatim naši fizički Svetovi. Iako je Svet Ljudi trodimenzionalan, Svetovi koji su položeni na Zlatnom Putu imaju sledeći broj dimenzija: Svet Lega - 16, Svet Arlega - 256, Svetovi Arana - 65536, a dalje idu još više dimenzionalniji Svetovi: Svetovi Sijanja, Svet Nirvane i tako do Svetova Prav.

         Do obrazovanja Svetova Jav, bili su samo Svetovi Prav i Nebeski Svetovi Nav. Svetli Nav - zove se Slav, a još ga zovu Plava zemlja i Svarga Nebeska, i tamni Nav — Pakao (takođe, treba da se shvati da je Jav neheterogen i takođe je podeljen i na različite oblasti i u njemu takođe postoji struktura namenjena za čišćenje - Pakao). Sada su za nas Svetovi Nav samo "Zemlja snova". Oni ostaju dostupni za percepciju nekim ljudima i danas, ali nemaju svi za to potrebnu duhovnu čistoću. Povremeno u posebnim poslatim im snovima, spavači vide u snu taj Svet, osvetljen plavom svetlošću (Slav) i da nema privlačnosti zemlje duša se ne bi vratila sa tog svetog putovanja. Neki vide u snu samo ulaz u "Plavu zemlju" u obliku tunela. Takvi ljudi kada se probude, pamte posebnu, nepoznato odakle dolazeću, svetlost, ali izvor svetlosti im nije jasan. I samo mali broj duša ljudi, živećih na zemlji, mogu namerno da učestvuju u životu Sveta Slav, noseći odatle nejasne uspomene. Međutim, u  nesvesnosti ili u stanju dubokog sna, čega se pri buđenju mi uopšte ne sećamo, ljudi tamo bivaju češće nego što oni misle.

         Gustina ili razređenost materija različitih Svetova, to je samo naša ljudska percepcija. U Svetu Jav (fizičkom) postoje tako zgusnuti Svetovi, u poređenju sa kojima je gustina naše zemaljske materije veoma zanemarljiva. I svi ovi Svetovi su naseljeni, čula živih bića tamo su takođe prilagođena na životnu sredinu kao ovde naša. U svakom svetu živeća tamo bića smatraju "postojećim" - samo svoj Svet, a svi ležeći iza predela njihove sposobnosti da ih vide, izgledaju im nepostojeći i apstraktni. Ali pored Sveta Jav, kako je već pomenuto, postoje i Viši Svetovi i Nav i Prav, i rečima našeg ograničenog jezika nemoguće je pravilno opisati ustrojstvo svih ovih viših Svetova.

          Život u svim svetovima razvija se ciklično po spirali, i u svakom od velikih ciklusa, kao i u mnogim malim (svaka mala spirala vrti se oko veće) ponavljaju se sličnosti jednog istog događaja. Formiranje Sveta se odvija, kao spirala oko unutrašnje duhovne tačke, kojoj ona teži. Ciklusi i ponavljanja su isti, ali ne i jednaki i prošlost se nikada ne vraća ponovo. Interakcija galaksija i drugih objekata u Svemiru izuzetno je teška. Tokom toga stalno se dešava pretakanje tanjih energija u gušće, i obrnuto.

         Svaka planeta, zvezda, sunce, ima svoje dvojnike u drugim realnostima (u Javu, Pravu, Navu). I vidljiv naš Svet zgusnute materije je samo senka drugih Svetova, obrazovanih ne iz materijalnih atoma, već od čestica suptilne energije.

         Smrt starog i rođenje novog u Univerzumu prisutstvuje stalno. To njegovo kretanje omogućava mu da postoji. Na ovom mestu je potrebno dati objašnjenje procesa koji se pominje na početku, a to su pojave stare i nove realnosti. 

         Dakle, uzmimo u obzir strukturu univerzuma i da je ovom našem u kome se nalazimo osnovna građa sedam primarnih materija i da se on graniči, dodiruje, a ponekada preklapa, sa susednim univerzumima, od kojih jedan ima građu od šest primarnih materija i jedan čija je građa od osam primarnih materija.  Naš univerzum od sedam primarnih materija sadrži u sebi sve svetove koji su iznad opisani. Ako je građa univerzuma sa manjim brojem primarnih materija onda je i njegov nivo razvoja daleko manje kvalitativan i ako ima veći broj primarnih materija u svojoj građi je kvalitativno daleko napredniji. U kojoj meri se odlikuju te razlike je stvar nagađanja, ali da su one impresivne je sasvim izvesno.

         Mi ne možemo da pretpostavimo izgled i razvoj univerzuma od osam materija sa kojim se dodirujemo preko zvezda u našem univerzumu, a u vidu crnih rupa u tom univerzumu. Ta jedna materija može doneti impresivan skok u razvoju, funkcionisanju i uopšte u samoj strukturi tog univerzuma koju mi ne možemo pretpostaviti, sem možda u nekoj jakoj igri mašte. Pa i to je pitanje.

         Kakva bića, odnosno suštine, nastanjuju takav univerzum ili univerzume sa daleko većim brojem primarnih materija kao svojom građom, možemo samo nagađati. Mada, pitanje je da li naša mašta može uopšte da dosegne takvu kreaciju. I bez obzira na to što su naši ljudski potencijali izuzetno veliki i što mogu da dostignu nivo nečega što bi mogli nazvati božanskim, što je dostigao tek mali broj ljudi rođenih na našoj planeti, onda tek o bićima iz takvog univerzuma teško šta smisleno možemo da se kaže a da ne izazove podsmeh ili bezrazložno divljenje, jer šta god zamislili sigurno nije tako.

         Ovaj naš univerzum, odnosno njegovo ustrojstvo, je treći po redu a prethodna dva su bila uništena, kao i sav život u njima i sve civilizacije koju su u njemu postojale. Da bi se obnovio univerzum moglo se samo na dva načina. Da se obnovi prirodnim putem, odnosno prirodnim procesima ili intervencijom spolja. Ko je mogao da interveniše? Gde je to „spolja“ i ko je bio moćan da to uradi?

         Mi, bića iz ovog univerzuma, ne možemo da prođemo kroz crnu rupu u niži univerzum i da tamo delujemo, jer bi nas crna rupa kroz svoj kanal momentalno razložila na primarne materije i za takav prolazak bez oštećenja je potrebno biti na nivou onoga što danas zovemo Bog. A verovatno bismo u tom univerzumu mi ovakvi obični, prosečni, bićima nižeg univerzuma delovali svemoćno, poput pravih bogova kreatora i stvaralaca. Bar što se tiče uslova i kvalitativne strukture takvog nižeg univerzuma, u njemu bi najnapredniji i najsposobniji iz ovog univezuma bili upravo bogovi stvaraoci. Jedino što bi u tom univerzumu morali da sve stvaraju samo od šest primarnih materija, što je na daleko nižem kvalitativnom nivou u odnosu na ovaj naš univerzum.

         Vratimo se sada na naš univerzum i potrebu da bude ponovo stvoren u svom punom sjaju. Bićima iz gornjeg ili gornjih univerzuma, uništenje nižeg, susednog univerzuma ne bi prošlo neopaženo i pretpostavimo da je taj događaj uzdrmao mnoge druge univerzume. Susedne najviše. Recimo da su smatrali da je bilo potrebno iz nekog razloga da se on obnovi. Šta je moralo da se uradi? 

         Pretpostavljamo. 

         Naravno, ušli su u ovaj naš univerzum i krenuli da ga stvaraju i obnavljaju. Dakle, dešava se ulazak suština, bića, jednog ili više njih, iz višeg univerzuma. Iz stare realnosti oni stvaraju novu realnost. Iz ništavila se kreira nov univerzum po sačuvanim informacijama. I tako je započelo stvaranje. 

         Zapravo, RA-M-HA je stvaralac i kreator svega u našem univerzumu. RA-M-HA je izvor nove realnosti nastale iz stare realnosti. Odnosno staru realnost je pokrenuo svojom moći kreirajući iz nje novu realnost.

         Sve to objašnjava nama nerazumljive priče koje dobijamo iz raznih „svetih“ knjiga, iz kojih se ništa ne može zaključiti, a ti spisi liče samo na neko daleko sećanje, mnogo puta prepričavano i isto toliko puta prepisivano, na ko zna kada odigrane događaje prenošene kroz milenijume i milijarde godina, sa generacije na generaciju. I opet, ti spisi govore samo o stvaranju naše planete, ne i o stvaranju svega ostalog u našoj galaksiji, a tek ne u univerzumu. Stvaranje iz tzv Starog zaveta je izvitoperena mnogo starija priča koju smo vam upravo ispričali...

         A mogli bismo da se kratko osvrenmo na to kako bi to bilo razumljivije..

         Prva stvar koja upada u oči je da postoje očigledne i brojne protivrečnosti, uzrokovane ili slobodnim prevodom izvora ili neusklađenošću drevnih i modernih termina i pojmova ili činjenicom da je neko drugi bio uključen u "stvaranje" ... a, najverovatnije i prvim i drugim, i trećim. Bog je stvorio zemlju. Kako je on to uradio? Zašto pisci Biblije to nisu ni nagovestili? Da li su odlučili da sakriju informaciju ili ona nije bila odgovarajuća? Eto, kažu stvorio je zemlju i to je sve.

         "Zemlja bijaše pusta i prazna; tama se prostirala nad bezdanom i Duh Božji lebdeo je nad vodama" (1. Mojs. 1:2)

         Ispostavilja se da je Bog negde napravio komad kamena. Pitanje je: gde je našao vodu na pustoj zemlji i odakle ona? Odakle je došao bezdan i odakle je stigla tama nad bezdanom koje još nije bilo i u kojoj je lebdeo Duh Božji? A što je najvažnije, otkuda je bilo kome poznato šta je tačno i kojim redom Duh Božji radio nad vodom koju nije stvorio? Ko je nju smestio pored Njega i pažljivo zapisivao sve njegove kreacije? Sledeće: Bog je stvorio svetlo i nazvao ga dan, a tamu je nazvao noć. Na tome se završava prvi dan. Drugog dana, posao se nastavlja: Bog je stvorio nebeski svod koji je nazvao nebo i odvojio je vodu koja je ispod svoda od vode koja je nad svodom.  

         "I bilo je veče i bilo je jutro - dan drugi". (1. Mojs. 1:8)

         Bilo bi vrlo zanimljivo saznati kako je mogao da osvane drugi dan ako do tada nije bilo reči o tome da je Bog već uspeo da nam stvori zvezdu - Sunce, postavio komad kamena (zemlju) da rotira i da dan smenjuje noć? Nama se oma ozbiljno saopštava da je bilo dovoljno da Bog nazove svetlost dan a tamu noć, a da se sve ostalo samo kreiralo i okretalo samo od sebe. Možda je moguće pronaći neko racionalno objašnjenje za ovu priču, ali to bi najvjerovatnije zahtevalo istinske originalne tekstove koji sadrže pouzdane informacije i veoma kompetentne i široko obrazovane prevodioce ... 

          Tada Bog kreće da masovno stvara sve ostale atribute naseljenog sveta. Interesantno je primetiti da je svetlila, računavši u njih i mesec, "Stvoritelj" okačio na nebo tek četvrti dan, nakon što je sabrao vodu u mora i raščistio tlo gde je posejao travu i zasadio drveće. Kako su ona rasla bez sunca? Ili verovatno "Stvoritelj" tada još nije znao za fotosintezu? Ili je Sunce već ranije postojalo, što je sasvim sigurno?

         Peti dan bio je posvećen stvaranju vodenih gmizavaca, ptica i velikih riba. Onda verovatno male ribe, moramo tako pretpostaviti, nisu “Božja tvorevina ". A čija su onda? I šta je sa drugim morskim životinjama na primer, kitovima ili meduzama, jastozima i raznim školjkama? Pa kaže :

           “I Bog je to video da je to dobro. "

         Šesti dan je bio najintenzivniji. Plan je bio da se stvore “stoka, divlje životinje i zemaljske zveri ”, a čime se stoka i divlje životinje razlikuju od zemaljskih zveri nije jasno. Kaže samo - stvoreno. Onda on stvara muškarca i ženu po svom liku i obličju:

         “I Bog ih je blagoslovio, i Bog im je rekao: "Rađajte se i množite se, napunite zemlju i vladajte njom." (1. Mojs 1:28) 

         Pa, izgleda da je to sve.

         Sedmog dana, "Stvoritelj" je planirao sebi slobodan dan i čini se da je čak i „odmarao od svog rada“, ali ga on odjednom prekida jer stvorenom nije dovoljan ... čovek: 

         "nije bilo čoveka da obrađuje zemlju.”(1. Mojs. 2: 5).

         Ups. Šta je to? “Stvoritelj” je bio sklerotik ili se urednik Starog Zaveta tako našalio?

         Još jednom proveravamo: postoji zemlja, postoji nebo, drveće takođe postoji, postoje muškarac i žena koji treba da se množe, napune zemlju i vladaju njom, a čovek za obradu zemljišta - ne postoji. Šta raditi? Morao je "Stvoritelj" da napravi nešto od prašine i dune na nju. Tako je dobijen prvi čovek (Adam). Mesto boravka mu je identifikovano na istoku u području koje se zove Eden, u vrtu u kojem bi ga trebalo paziti i čuvati. A taj Eden je bio u Indiji (tada je to bila Dravidija).

         Postavlja se pitanje, gde su muškarac i žena stvoreni šestog dana i njihovo potomstvo? A da, oni vladaju zemljom, ali nema nikog da je obrađuje. 

         Nakon nekog vremena, “Stvoritelj” je imao ideju da: 

         “Nije dobro da čovek bude sam. Načiniću mu pomoćnicu da ga dopunjuje.“ (1. Moj. 2:18) 

         Vidimo, prvi čovek nije radio teške poslove i nije mogao da se nosi sa dodeljenim zadacima. Šta se ovde može videti? Ispada da je neko već bio stvoren da vlada zemljom ("napunite zemlju i vladajte njom ”) i neko da je obrađuje (koji je jednostavno bio kloniran, isto kao i Eva od "rebra" Adama).

         Ovo postaje stvarno zanimljivo. Pogotovo kad razmotrite da su Adam i Eva praroditelji judeja, koji su navodno stvoreni za obrađivanje zemlje. Plus, bili su Nagi. Postavlja se pitanje da li je Nagi forma bez odeće ili ime drevnog indijskog naroda sa kožom boje mraka? 

         Ovaj opis stvaranja prvenstveno liči na plansko uređenje, podešavanje i teraformiranje planete. Pošto se ne kaže da je bog stvorio Sunce i Sunčev sistem, jasno je da je ono već postojalo. Da bi odvojio dan od tame morala se podesiti putanja i rotacija zemlje što je prethodno najverovatnije učinjeno sa celim Sunčevim sistemom, ali se to ne opisuje jer je reč samo o stvaranju Zemlje. Da bi se opisivalo podešavanje kretanja planete onda bi ovaj opis stvaranja morao da sadrži i opise stvaranja uslova za život i na drugim nekada naseljenim planetama kao što su to bile Deja (Faeton) i Mars. Dakle, „Postanje“ se odnosi samo na Zemlju i njeno prilagođavanje za najoptimalnije uslove za život. Stvaranje muškarca i žene pre Adama i Eve govori o tome da je ljudski život na zemlji postojao i pre njih. Da ne ulazimo u nagađanje oko toga ko su bili taj prvi muškarac i žena i ko ih je naselio na zemlju i na koji način, u svakom slučaju su oni bili prvenci naseljavanja planete razumnim bićima. To ćemo objasniti u nastavku. Pošto je život na Deji i Marsu u jednom momentu bio uništen, onda su se neki sa tih planeta evakuisali na zemlju, pa imamo izraz - Dal si pao sa Marsa. Zapravo, Postanje i jeste istorijski opis, ali drastično skraćen i osakaćen i unakažen.

         Dalje, naša predstava nebeskog svoda je samo na osnovu onog što fizički, materijalno vidimo. Ne znamo i niko nam nikada nije rekao da nebeski svod može imati i neko drugo, daleko starije značenje. Koristimo danas mnoge izraze iz drevnosti, ali su im značenja promenjena, pa je moguće da je tako i sa ovim. 

         Šta bi mogao da bude nebeski svod koji odvaja zemlju od spoljnog uticaja iz univerzuma? Znamo već da ovaj savremeni postojeći mesec nije bio oduvek usamljen i da ih je bilo tri. Tri meseca su omogućavala savršenu zaštitu od negativnih zračenja na ljude tokom prolaska kraka galaksije kroz zone sa negativnim uticajem, odnosno perioda koje nazivamo Noći Svaroga. Tako podešeni meseci (lune) omogućavali su normalan razvoj ljudi na zemlji bez obzira na Noć Svaroga. Oni su stvorili polje (odnosno svod) kroz koji taj uticaj nije mogao da prodre.  Možda je to polje zapravo baš taj svod. Sa rušenjem prvog zemljinog satelita ta zaštita je popustila. Sa rušenjem drugog ta zaštita je nestala, a uticaj ovog jedinog koji je preostao je zapravo negativan. Iz tog razloga bi mogli da kažemo da je nebeski svod zapravo bio štit od negativnog zračenja iz univerzuma. A ovo što danas gledamo i imamo je samo nebo, ali po našim trenutnim shvatanjima pojmova mi to zovemo nebeski svod. 

         Ti uticaji iz univerzuma su zapravo potoci primarnih materija. Odakle voda koja se pominje i zašto? Možda je samo pogrešno preveden neki izraz ili je možda u pitanju bio izraz koji baš opisuje potoke tih materija, a kao potok može se povezati sa fluidnim kretanjem, odnosno sa rekama primarnih materija. Zapravo, upravo te reke primarnih materija su uzrok onoga što nauka zove gravitacija. Usmerene su sa svih strana prema središtu planete. Tako da je moguće da je Bog razdvojio atmosferu na zemlji od primarnih materija iz univerzuma postavljanjem tri lune (odnosno noćna svetlila). A u vreme kada je pisano ono što nazivamo Stari zavet, zemlja je imala samo ovaj jedan postojeći mesec, tako da je apsolutno logično da se pominje u jednini. To šta su primarne materije i koliko su one tajna za zvaničnu nauku pričaćemo kada na red stigne ta tema. 

         Videli smo do sada kako je nastao naš univerzum i kako pričica iz Starog zaveta ne govori o onome za šta se tvrdi da govori. Idemo redom dalje. Postavlja se sada sledeće pitanje, a to je:

         Kako su nastali naša planeta i naš sunčev sistem?

         Naša planeta je nastala delovanjem prirode na isti način kao i ogromna većina ostalih planeta u našem Univerzumu, naravno, bez ikakvog čina "božanskog stvaranja", nakon eksplozije našeg Sunca - naše zvezde. Astronomi danas takve eksplozije nazivaju "eksplozijama supernova". Nakon takvih eksplozija pojavljuju se uslovi i preduslovi za formiranje planeta u "solarnim sistemima".

         I naša Zemlja se takođe formirala u nekom svom vremenu na prirodan način, a evolucija se odvijala kao i obično, takođe u skladu sa zakonima prirode, a ne po volji raznih vrsta „tvoraca“,  „demijurga, „logosa“ i „arhitekta“.

         U jednom trenutku ovde je evoluirao lokalni život, koji se razvio do nivoa inteligencije. U evolutivnoj "borbi" ovde na Zemlji, na kopnu je pobedila jedna vrsta inteligentnih bića, humanoida, koje danas nazivamo "neandertalci".

         Zemaljski život nije mogao da dostigne visok nivo razvoja iz objektivnih razloga. Pored toga, Zemlja je trebala uskoro da nestane u nekoj od sledećih kosmičkih katastrofa, koje su se u zavidnoj konstanti dešavale u to vreme u prirodnom haosu Sunčevog sistema.

         Naši preci nisu dozvolili da se to dogodi jer su izabrali Zemlju i par planeta za kolonizaciju. Dakle, nakon spašavanja samog Sunčevog sistema i vrlo ozbiljne pripreme, oni su sasvim zakonito zauzeli tri planete.

         Činjenica je da postoje određeni zakoni ponašanja u kosmosu. Svetla civilizacija naših predaka drevne Stare Vedske rase strogo se pridržava ovih zakona. Dakle, jedan od zakona kaže da ako postoji planeta koja neizbežno mora da nestane, onda je ona u potpunosti u posedu onoga koji ju je spasio. Zato su naši preci sa čistom savešću kolonizovali tri planete, uključujući i Zemlju.

         Tako da smo mi svi, apsolutno svi, vanzemaljci na ovoj planeti - potomci prvih doseljenika drevne Stare Vedske Rase sa drugih zvezda. To je savršeno tačno i postoje dokazi! I većina flore i faune ovde je takođe „uvezena“, donešena je unapred za obezbeđivanje lanca prehrane. Baš kao što i nagoveštava Stari zavet. Naši preci su kolonizovali Zemlju i dve druge planete Sunčevog sistema pre oko milion godina. A o tome ćemo kasnije.

         Ali sve do tog momenta, na Zemlji i na nekim drugim planetama, evolucija žive materije odvijala se na uobičajeni način, naravno, uzimajući u obzir lokalne posebnosti. 

         Našu planetu je formirala priroda, odnosno neophodno kretanje svega u univerzumu, na uobičajen, može se reći standardan način, nakon sasvim obične eksplozije naše zvezde, našeg Sunca. To kretanje omogućeno je stvaranjem koje smo opisali na početku. Ra M Ha je biopokretač tog kretanja i posledice nastale iz toga nazivamo prirodnim načinom, odnosno kako bi religiozni to nazvali božanskim stvaranjem. Kao što je već pomenuto, astronomi danas takve eksplozije nazivaju "eksplozijama supernova". Takve eksplozije javljaju se jednom ili više puta tokom "života" gotovo svake zvezde. Nakon takvih eksplozija pojavljuju se preduslovi za formiranje planeta.

         U ovom fenomenu nema ničeg jedinstvenog, natprirodnog, a još manje božanskog. Takve "eksplozije supernova" uzrokuju smetnje okolnog prostora "eksplozivnim talasima" i kao rezultat toga, pojavljuju se različita iskrivljavanja, koja se na drugačiji način mogu nazvati "prostorne nehomogenosti". U takvim nehomogenostima, po pravilu dolazi do formiranja planeta i svih drugih svemirskih objekata.

         Nakon eksplozije supernove, supstanca se zgušnjava u nehomogenostima (u oblastima zakrivljenosti prostora) i rađaju se planete. Nastaje zbijanje supstance zbog prisustva izvora gravitacije unutar zona zakrivljenosti usmerenih ka centrima nehomogenosti.

         Moramo dobro razumeti i dobro zapamtiti da planete i drugi svemirski objekti ne nastaju i postoje "gde bilo", već samo u nehomogenim ili zakrivljenim prostorima koji su rezultat uticaja "eksplozija supernova" na taj prostor. To su osnovne informacije.

         Formiranje planete je normalan, rutinski, prirodni proces, ili kao što rekosmo već, neki bi to nazvali božanskom kreacijom, što je apsolutno isto jer procesi u prirodi su posledica kretanja svega u univerzumu,  a proces formiranja planeta se odvija automatski ako postoje neophodni spoljni uslovi. Ovaj proces se odvija u nekoliko faza, koje su uzrokovane postepenim spajanjem nekoliko primarnih materija untar nehomogenosti u tzv. "hibridne materije" i formiranjem materijalnih sfera različitog kvalitativnog sastava i veličine. Kvalitativni sastav, veličina i broj sfera zavisi od kvaliteta i količine spojojenih materija, nivoa gravitacije i parametara nehomogenosti.

         Kada već pominjemo gravitaciju onda da je i objasnimo ukratko. 

         Ona je efekat protoka primarnih materija koje se kreću ka izvoru gravitacije, kroz sve na šta nailaze na putu. Odnosno, gravitacija je pritisak protoka različitih primarnih materija na sve objekte na koje nailaze na putanji svog kretanja. Gravitacija više od svega liči na vetar! 

         Kada se planeta, na primer, kao što je naša, pojavi na putu protoka primarnih materija, neki protoci se ustremljuju u centar planete. Upravo ove struje guraju sve što se nalazi na njihovom putu ka površini planete. Upravo taj pritisak je ono što nazivamo gravitacijom i osećamo kao “silu teže”.

         Prisustvo gravitacije u univerzumu dovodi do toga da bezbrojni protoci primarnih materijala kruže u svemiru u svim pravcima, i njena snaga varira od prostora do prostora univerzuma i karakteristika samih planeta.  Upravo je to ono što drži zemljinu atmosferu oko zemlje i ne dozvoljava joj da se rasprši u svemiru. 

          Primarne materije su materije sa strukturom koja je suptilnija od fizički guste materije. Naučnici su sveukupnost primarnih materijala nazvali "etar", ne znajući da to nije jedna bilo kakva supstanca, već ogroman broj "tankih materija" koje nisu vidljive oku.

          Stvarnost postojanja etra, odnosno "primarnih materija", u prošlom veku, nedvosmisleno je dokazao američki naučnik Dejton Miler. Broj različitih primarnih materijala je izuzetno velik. One slobodno cirkulišu u prostoru pod uticajem višestrukih izvora gravitacije i one su osnova za postojanje zvezda i planeta.

         Primarne materije mogu da stupe u međusobnu interakciju u jednom ili drugom stepenu ili da uopšte ne budu u interakciji. U ovom drugom slučaju, primarne materije ne utiču jedna na druge, čak i ako prolaze jedna preko druge, odnosno one zapravo ne postoje jedna za druge.

Ali, stižući u ove ili one zakrivljenosti prostora (nehomogenosti), u kojima postoji nekoliko promena kvalitativnih parametara, ove ili druge primarne materije mogu proći kroz promene koje im omogućavaju interakciju sa drugim primarnim materijama. Ova interakcija može dovesti do spajanja primarnih materija i pojave tzv. "hibridnih" materija.

         Hibridna materija je kvalitativno nova materija koja se pojavljuje kao rezultat spajanja dve ili više primarnih materija u jednu celinu. Ova materija već ima „grublju“ strukturu u odnosu na „tanke“ primarne materije. Što se veći broj primarnih materija stapa u jednu, to će biti "hrapavija" rezultirajuća hibridna materija.

         Pojava hibridnih materija zavisi od karakteristika određenog prostora. Naša planeta Zemlja je formirana u svojoj nehomogenosti, čiji su parametri omogućili da se spoje u jednu celinu sedam primarnih materija. Odnosno naša fizički gusta planeta i sve na njoj formirano je od sedam primarnih materija.

         Mora se naglasiti da je sve što vidimo oko nas i sve što znamo ili ne znamo materijalno. U našem svemiru, sve je materijalno. Ali, s obzirom na činjenicu da su stvari veoma različite, materijalni objekti se takođe često veoma razlikuju jedni od drugih. Ali glavna stvar je da su svi materijalni!

         Priče različitih osoba iz nauke, ezoterije i religije o tome šta je materijalni svet i ono što je navodno nematerijalno ("duhovno") su priče neukih ili svesnih lažova. U prirodi je sve materijalno!

         A naša planeta nije komad kamena koji se formirao od nečega što nije poznato, već je ona sistem koji se sastoji od nekoliko nepotpunih materijalnih sfera, formiranih od različitih hibridnih materija, ugneždenih jedna u drugu.

         Fizički gusta hibridna materija naše planete formirana je od sedam primarnih materija. Iz njih je formirana fizički gusta sfera naše planete. Svi mi znamo tu sferu, vidimo, osećamo i koristimo je za sopstvene potrebe.

         Iz šest primarnih materija formirana je još jedna hibridna materija od koje se sastoji tanja eterična sfera naše planete. Ova hibridna materija ima drugačiju prirodu, nije isto što i fizički gusta materija, jer je mi ne vidimo i ne osećamo. 

         Iz pet primarnih materija sastoji se još “tanja” hibridna materija, koja čini astralnu sferu naše planete. Ona ima finiju prirodu od eterične sfere. I mi je ne vidimo i ne osećamo organima čula. 

         Iz četiri primarnih materija sastoji se još "suptilnija" hibridna materija, iz koje je formirana prva mentalna sfera planete. Ima suptilniju prirodu od astralne sfere, tako da je ne vidimo i ne osećamo. 

         Iz tri primarne materije formirana je vrlo suptilna hibridna materija, iz koje se formira druga mentalna sfera planete. 

          A iz dve primarne materije se sastoji "najtanja" hibridna materija, od koje se sastoji treća mentalna sfera Zemlje. Te materijalne sfere planete su takođe nama nevidljive.

          Sva ta područja naše planete su materijalna, odvojena su jedna od drugih kvalitativnim (energetskim) barijerama, ali zajedno čine jednu celinu. Zbog prisustva "tankih" sfera planete  na Zemlji se u jednom trenutku spontano formirala "živa materija", odnosno Život. 

         Sasvim je moguće da su planete u drugim planetarnim sistemima slično formirane eksplozijama mnoštva drugih zvezda. Sasvim prirodno, u tim prostorima cirkulišu njihovi tokovi primarnih materija, postoje i druge nehomogenosti sa njihovim dimenzionalnostima, drugi nivoi gravitacije, ali generalno, opisani poredak formiranja naše planete može biti prilično sličan onome šta se tamo dešava. 

         A sada bi na redu trebala da bude priča o našoj i ne samo našoj drevnoj prošlosti, priču koju možemo nazvati praistorijski Bukvar naše civilizacije. 

         Realna prošlost civilizacije Zemlje, koja datira još od pre milion godina, izuzetno je zanimljiva i sadrži takve događaje koje nismo mogli ni predpostaviti. U početku se radilo o savlađivanju i uređivanju čitavog Sunčevog sistema i kolonizaciji tri planete koje su odabrane za tu svrhu: Faeton, Mars i Zemlja. Zatim se radilo o više od pola miliona godina mirnog, kreativnog života visoko razvijene civilizacije i kontinuiranog evolutivnog razvoja.

         Zatim stižu brojni napadi Tamnih Sila (svemirskih bandita), uništenje najbliža dva meseca; dve planetarne katastrofe; nestanak kontinenta Daarija; Prvi termonuklearni svetski rat; propast Atlantide; bezbroj ratova u poslednjih nekoliko hiljada godina, a posebno tokom poslednje Noći Svaroga i još mnogo toga.

         Takva prošlost, bila ona otkrivena i dostupna svima, proučavala bi se "pohlepno", toliko je zanimljiva i ispunjena raznim, neviđenim i jedinstvenim događajima na kosmičkoj skali, u kojoj su Ratovi zvezda surova i tragična stvarnost. Stvarna prošlost naše planete i civilizacije je tako veličanstvena da su u odnosu na nju, svi holivudski blokbasteri na tu temu bledi pokušaji njene prezentacije. 

         I najvažnije je da naša prošlost uopšte nije ono što su nam govorili “naučnici” i nastavnici čitavog života tokom dvadesetog veka pa i danas! Neprestano su nas lagali, i lagali su stanovništvo čitave planete!

         Nažalost, u doba SFRJ samo ideološki korektni drugovi, samo članovi KP, imali su pravo da učestvuju u istoriji. Uopšte govoreći, komunizam su izmislili provodnici Tamnih sila na zemlji!  I sve ovo vreme, svesno komunistički su nas lagali ... To znači da su oni odgovorni za činjenicu da mnoge desetine, a možda i stotine godina, iskrivljuju informacije o stvarnoj prošlosti naše civilizacije; zbog činjenice da se sakriva mnogo istinitih informacija o našem životu; zbog činjenice da su mnogi artefakti uništeni; jer nam se nameće kratka primitivna verzija svetske istorije; zbog činjenice da je naša prošlost danas potpuna laž!

         I sada je vreme da saznamo istinu. I ta istina je zapanjujuća! Ispostavilo se da nismo izašli iz brloga i zemunica, da nismo pali sa stabla pre nešto više od hiljadu godina, jer su nas učitelji, od kojih su većina bili biblijske nacionalnosti, u to jednom ubedili! 

         A mi smo potomci ljudi Drevne velike rase, koja je posedovala neviđeno znanje, veštine i kulturu!

          Ali o svemu tome ćemo govoriti u nastavku u sledećoj emisiji