Древновање бр. 32
Славија Инфо ТВ , студио Слободна Србија
Аутори и водитељи: Дуле, Дуки и Саша
Транскрипт преузмите ОВДЕ
DREVNA ISTORIJA ZA POČETNIKE - III deo
Vedska civilizacija bila je nosilac znanja o nastanku Univerzuma!
Čovečanstvo za sada nema nikakvu celovitu sliku sveta - onoga što nas okružuje. Navikli smo na ovo uljuljkano stanje od strane nauke i uzimamo ga zdravo za gotovo. Odlučili smo, jednostavnim rečima, da damo najznačajnije detalje i da vam kažemo sve što smo do sada saznali o svemiru i drevnoj istoriji planete.
Stvarnost postoji, bez obzira na naše zablude! Mi moramo da znamo ko smo zaista, gde živimo, zašto baš ovde i zbog koje svrhe? Bez tog znanja nećemo moći da se krećemo uzduž beskonačnog puta evolucionog razvoja, ili kako neki to nazivaju duhovnom vertikalom, pa ćemo zato tokom hiljada inkarnacija posrnuti i polako degradirati.
Kada smo imali sreće da počnemo da prepoznajemo prve delove nenarušene informacije o strukturi Univerzuma, bili smo zapanjeni kako se prava slika sveta ne poklapa sa onom koju smo učili u školi i na univerzitetima. Bili smo veoma iznenađeni kada smo se uverili da naša nauka ne zna gotovo ništa o okolnoj prirodi. A izgleda da i ne želi da zna.
Onda smo odlučili da prikupimo sve što smo uspeli da saznamo o stvarnim prirodnim fenomenima i sažmemo ove početne informacije. Uvereni smo da će ove informacije biti izuzetno korisne za sve radoznale ljude, a pravi naučnici i istraživači će konačno moći da pronađu dugo tražene osnove znanja i na osnovu njih otvore oči ljudima ka našoj prekrasnoj, jedinstvenoj, stvarnoj slici Univerzuma ...
U ovoj emisiji smatrali smo neophodnim da navedemo sve što znamo o našoj pravoj višemilenijumskoj prošlosti. Objasnićemo šta je zlo, šta su „tamne sile“, kako i zašto se bore protiv ostalih stanovnika Univerzuma i „Svetlih Sila“, kako i kada je ovo zlo stiglo na Zemlju, kako su naši preci hiljadama godina branili planetu od osvajača i kako se to završavalo.
Sve ove teme se ovde ne razmatraju na najpogodniji način, jer bi inače bilo potrebno napravit mnogo emisija. Mi zapravo ovde donosimo bukvar - skupljene najvažnije informacija o glavnim prirodnim procesima koji su važni za Čovečanstvo.
Ovaj bukvar ne sadrži nikakve dokaze ili osnove. Takve informacije postoje i u drugim radovima, brojne reference na koje ćete naći u tekstu ovog Bukvara ...
Nažalost, još uvek znamo vrlo malo o našoj pravoj prošlosti, ali ono što sada znamo je sasvim dovoljno da ispravi lažnu sliku sveta koju su naše osakaćeno obrazovanje, iskrivljena nauka i religija stavili u naše glave.
Da počnemo od stvaranja univerzuma...
Univerzum je po svojoj strukturi i organizaciji izuzetno komplikovan. Ali sva predanja naroda Rase (Roda), kažu da svemu u našem Univerzumu postoji jedan izvor, koji uključuje svu zamislivu i nezamislivu raznovrsnost drugih Svetova. U savremenoj terminologiji taj izvor se naziva "Apsolut", a mi smo ga zvali RA-M-HA (Veliki Ra-M-Ha - Ramha, sanskr. Brama) Jedini Tvorac, Nesaznatljiva Suština, koja je izlučila Živototvornu Svetlost i Prvobitnu Vatru Stvaranja Sveta (Ingliju), iz koje su nastale sve postojeće Vaseljene i naseljeni Svetovi).
RAMHA je izvor Nove realnosti, u koju se manifestovao iz prethodne (Stare) realnosti, kao rezultat rođenja objedinjenog moćnog energetskog naboja svih mislećih sistema stare strukture. Taj naboj je impulsivan, početna tačka razvoja novih svetova, univerzuma, novih planetarnih sistema i novih civilizacija.
U početku u novoj realnosti, formirano je Superveliko apsolutno Nešto (materijalni oblak energije, koja je u svom izvornom obliku bila haotična, a to je bio materijal za rad svetlosne energije Ra-M-HA). Zatim se od RA-M-HA izlio Veliki Potok duhovnih svetlonosnih iskri (Duh, Atma, iskra Inglije, Živa svetlost, Čestica Individualnosti) koji je gurao pred sobom izmaglicu materije lišenu do tada Božanske Svetlosti. Što je dalje odlazila Prvobitna Živa Svetlost, to su manje jarke bile duhovne iskre.
Energija svetlosti, pojavivši se iz stare realnosti, je životorodna i nosila je u sebi informacije o oblicima života iz stare realnosti. Ušavši u novi Svet, energija Svetla predavala je znanja o strukturi i oblicima života. Deo Prvobitne Žive Svetlosti, koja, izlivši se u nizine i dubine i tamo se sa tamom i izmaglicom izmešavši, formirala je Prvobitno Sijanje, od kojeg su naš Univerzum i Univerzumi, koji se nalaze iznad, rođeni. Ali svuda, i na vrhovima, i u nizinama, kao reka plava, tekla je reka Živog Svetla, sa maglom se ne mešajući, nazvana Zlatni Put. Prvobitno Životorodno Svetlo sjedinjuje mnoštvo Realnosti, povezanih sa tako nazvanim Velikim Drvetom Svetova, listovima koji se javljaju kao različiti Svetovi i Realnosti.
Kada se u Novoj Večnosti razlio Prvobitni Život - porađajući Svetlost, i rođeni bili raznorazni Svetovi i Realnosti, oni su formirali Svetove Jav, Nav i Prav. I što su se bliže Prvobitnom Izvoru Svetlosti nalazili, u različitim sijajućim Svetovima, to su sa više dimenzija oni bili ispunjeniji.
Svet Prav – sastoji se iz Univerzuma i Realnosti, koji se nalaze najbliže Prvobitnom Izvoru Svetla (u energoinformacionom smislu, kao što i svaki od Svetova i Jav i Prav i Nav zauzimaju ceo obim naše realnosti)
Svet Jav – on je trodimenzionalni Svet ljudi i živih bića. Okružujući nas, Svet Jav - je Svet žutih Zvezda i Sunčanih Sistema, on je samo zrno peska u beskonačnom Univerzumu. Rame uz rame sa njima postoje Zvezde i Sunca, bela, plava, ljubičasta, roze, zelena i drugih boja, našim čulima neshvatljiva. Beskonačan im je broj, ali su svi oni ništa pred drugim Svetovima, koji leže izvan našeg Univerzuma.
Svet Nav je dimenzionalniji nego Svet Jav. U početku je Nav bio jedinstven, ali zbog stalne suprotnosti Sila Svetla i Tame - svi Tamni Svetovi Nav su bili odvojeni od Svetlih Svetova.
Sva predanja našeg Roda o stvaranju sveta, govore o tome, da je vidljiva nama materija (Jav) bila stvorena poslednja. Na početku, kao što smo videli, iznad su stvoreni Svetovi Prav (svetovi Bogova), zatim su raspoređeni Svetovi Nav, a zatim naši fizički Svetovi. Iako je Svet Ljudi trodimenzionalan, Svetovi koji su položeni na Zlatnom Putu imaju sledeći broj dimenzija: Svet Lega - 16, Svet Arlega - 256, Svetovi Arana - 65536, a dalje idu još više dimenzionalniji Svetovi: Svetovi Sijanja, Svet Nirvane i tako do Svetova Prav.
Do obrazovanja Svetova Jav, bili su samo Svetovi Prav i Nebeski Svetovi Nav. Svetli Nav - zove se Slav, a još ga zovu Plava zemlja i Svarga Nebeska, i tamni Nav — Pakao (takođe, treba da se shvati da je Jav neheterogen i takođe je podeljen i na različite oblasti i u njemu takođe postoji struktura namenjena za čišćenje - Pakao). Sada su za nas Svetovi Nav samo "Zemlja snova". Oni ostaju dostupni za percepciju nekim ljudima i danas, ali nemaju svi za to potrebnu duhovnu čistoću. Povremeno u posebnim poslatim im snovima, spavači vide u snu taj Svet, osvetljen plavom svetlošću (Slav) i da nema privlačnosti zemlje duša se ne bi vratila sa tog svetog putovanja. Neki vide u snu samo ulaz u "Plavu zemlju" u obliku tunela. Takvi ljudi kada se probude, pamte posebnu, nepoznato odakle dolazeću, svetlost, ali izvor svetlosti im nije jasan. I samo mali broj duša ljudi, živećih na zemlji, mogu namerno da učestvuju u životu Sveta Slav, noseći odatle nejasne uspomene. Međutim, u nesvesnosti ili u stanju dubokog sna, čega se pri buđenju mi uopšte ne sećamo, ljudi tamo bivaju češće nego što oni misle.
Gustina ili razređenost materija različitih Svetova, to je samo naša ljudska percepcija. U Svetu Jav (fizičkom) postoje tako zgusnuti Svetovi, u poređenju sa kojima je gustina naše zemaljske materije veoma zanemarljiva. I svi ovi Svetovi su naseljeni, čula živih bića tamo su takođe prilagođena na životnu sredinu kao ovde naša. U svakom svetu živeća tamo bića smatraju "postojećim" - samo svoj Svet, a svi ležeći iza predela njihove sposobnosti da ih vide, izgledaju im nepostojeći i apstraktni. Ali pored Sveta Jav, kako je već pomenuto, postoje i Viši Svetovi i Nav i Prav, i rečima našeg ograničenog jezika nemoguće je pravilno opisati ustrojstvo svih ovih viših Svetova.
Život u svim svetovima razvija se ciklično po spirali, i u svakom od velikih ciklusa, kao i u mnogim malim (svaka mala spirala vrti se oko veće) ponavljaju se sličnosti jednog istog događaja. Formiranje Sveta se odvija, kao spirala oko unutrašnje duhovne tačke, kojoj ona teži. Ciklusi i ponavljanja su isti, ali ne i jednaki i prošlost se nikada ne vraća ponovo. Interakcija galaksija i drugih objekata u Svemiru izuzetno je teška. Tokom toga stalno se dešava pretakanje tanjih energija u gušće, i obrnuto.
Svaka planeta, zvezda, sunce, ima svoje dvojnike u drugim realnostima (u Javu, Pravu, Navu). I vidljiv naš Svet zgusnute materije je samo senka drugih Svetova, obrazovanih ne iz materijalnih atoma, već od čestica suptilne energije.
Smrt starog i rođenje novog u Univerzumu prisutstvuje stalno. To njegovo kretanje omogućava mu da postoji. Na ovom mestu je potrebno dati objašnjenje procesa koji se pominje na početku, a to su pojave stare i nove realnosti.
Dakle, uzmimo u obzir strukturu univerzuma i da je ovom našem u kome se nalazimo osnovna građa sedam primarnih materija i da se on graniči, dodiruje, a ponekada preklapa, sa susednim univerzumima, od kojih jedan ima građu od šest primarnih materija i jedan čija je građa od osam primarnih materija. Naš univerzum od sedam primarnih materija sadrži u sebi sve svetove koji su iznad opisani. Ako je građa univerzuma sa manjim brojem primarnih materija onda je i njegov nivo razvoja daleko manje kvalitativan i ako ima veći broj primarnih materija u svojoj građi je kvalitativno daleko napredniji. U kojoj meri se odlikuju te razlike je stvar nagađanja, ali da su one impresivne je sasvim izvesno.
Mi ne možemo da pretpostavimo izgled i razvoj univerzuma od osam materija sa kojim se dodirujemo preko zvezda u našem univerzumu, a u vidu crnih rupa u tom univerzumu. Ta jedna materija može doneti impresivan skok u razvoju, funkcionisanju i uopšte u samoj strukturi tog univerzuma koju mi ne možemo pretpostaviti, sem možda u nekoj jakoj igri mašte. Pa i to je pitanje.
Kakva bića, odnosno suštine, nastanjuju takav univerzum ili univerzume sa daleko većim brojem primarnih materija kao svojom građom, možemo samo nagađati. Mada, pitanje je da li naša mašta može uopšte da dosegne takvu kreaciju. I bez obzira na to što su naši ljudski potencijali izuzetno veliki i što mogu da dostignu nivo nečega što bi mogli nazvati božanskim, što je dostigao tek mali broj ljudi rođenih na našoj planeti, onda tek o bićima iz takvog univerzuma teško šta smisleno možemo da se kaže a da ne izazove podsmeh ili bezrazložno divljenje, jer šta god zamislili sigurno nije tako.
Ovaj naš univerzum, odnosno njegovo ustrojstvo, je treći po redu a prethodna dva su bila uništena, kao i sav život u njima i sve civilizacije koju su u njemu postojale. Da bi se obnovio univerzum moglo se samo na dva načina. Da se obnovi prirodnim putem, odnosno prirodnim procesima ili intervencijom spolja. Ko je mogao da interveniše? Gde je to „spolja“ i ko je bio moćan da to uradi?
Mi, bića iz ovog univerzuma, ne možemo da prođemo kroz crnu rupu u niži univerzum i da tamo delujemo, jer bi nas crna rupa kroz svoj kanal momentalno razložila na primarne materije i za takav prolazak bez oštećenja je potrebno biti na nivou onoga što danas zovemo Bog. A verovatno bismo u tom univerzumu mi ovakvi obični, prosečni, bićima nižeg univerzuma delovali svemoćno, poput pravih bogova kreatora i stvaralaca. Bar što se tiče uslova i kvalitativne strukture takvog nižeg univerzuma, u njemu bi najnapredniji i najsposobniji iz ovog univezuma bili upravo bogovi stvaraoci. Jedino što bi u tom univerzumu morali da sve stvaraju samo od šest primarnih materija, što je na daleko nižem kvalitativnom nivou u odnosu na ovaj naš univerzum.
Vratimo se sada na naš univerzum i potrebu da bude ponovo stvoren u svom punom sjaju. Bićima iz gornjeg ili gornjih univerzuma, uništenje nižeg, susednog univerzuma ne bi prošlo neopaženo i pretpostavimo da je taj događaj uzdrmao mnoge druge univerzume. Susedne najviše. Recimo da su smatrali da je bilo potrebno iz nekog razloga da se on obnovi. Šta je moralo da se uradi?
Pretpostavljamo.
Naravno, ušli su u ovaj naš univerzum i krenuli da ga stvaraju i obnavljaju. Dakle, dešava se ulazak suština, bića, jednog ili više njih, iz višeg univerzuma. Iz stare realnosti oni stvaraju novu realnost. Iz ništavila se kreira nov univerzum po sačuvanim informacijama. I tako je započelo stvaranje.
Zapravo, RA-M-HA je stvaralac i kreator svega u našem univerzumu. RA-M-HA je izvor nove realnosti nastale iz stare realnosti. Odnosno staru realnost je pokrenuo svojom moći kreirajući iz nje novu realnost.
Sve to objašnjava nama nerazumljive priče koje dobijamo iz raznih „svetih“ knjiga, iz kojih se ništa ne može zaključiti, a ti spisi liče samo na neko daleko sećanje, mnogo puta prepričavano i isto toliko puta prepisivano, na ko zna kada odigrane događaje prenošene kroz milenijume i milijarde godina, sa generacije na generaciju. I opet, ti spisi govore samo o stvaranju naše planete, ne i o stvaranju svega ostalog u našoj galaksiji, a tek ne u univerzumu. Stvaranje iz tzv Starog zaveta je izvitoperena mnogo starija priča koju smo vam upravo ispričali...
A mogli bismo da se kratko osvrenmo na to kako bi to bilo razumljivije..
Prva stvar koja upada u oči je da postoje očigledne i brojne protivrečnosti, uzrokovane ili slobodnim prevodom izvora ili neusklađenošću drevnih i modernih termina i pojmova ili činjenicom da je neko drugi bio uključen u "stvaranje" ... a, najverovatnije i prvim i drugim, i trećim. Bog je stvorio zemlju. Kako je on to uradio? Zašto pisci Biblije to nisu ni nagovestili? Da li su odlučili da sakriju informaciju ili ona nije bila odgovarajuća? Eto, kažu stvorio je zemlju i to je sve.
"Zemlja bijaše pusta i prazna; tama se prostirala nad bezdanom i Duh Božji lebdeo je nad vodama" (1. Mojs. 1:2)
Ispostavilja se da je Bog negde napravio komad kamena. Pitanje je: gde je našao vodu na pustoj zemlji i odakle ona? Odakle je došao bezdan i odakle je stigla tama nad bezdanom koje još nije bilo i u kojoj je lebdeo Duh Božji? A što je najvažnije, otkuda je bilo kome poznato šta je tačno i kojim redom Duh Božji radio nad vodom koju nije stvorio? Ko je nju smestio pored Njega i pažljivo zapisivao sve njegove kreacije? Sledeće: Bog je stvorio svetlo i nazvao ga dan, a tamu je nazvao noć. Na tome se završava prvi dan. Drugog dana, posao se nastavlja: Bog je stvorio nebeski svod koji je nazvao nebo i odvojio je vodu koja je ispod svoda od vode koja je nad svodom.
"I bilo je veče i bilo je jutro - dan drugi". (1. Mojs. 1:8)
Bilo bi vrlo zanimljivo saznati kako je mogao da osvane drugi dan ako do tada nije bilo reči o tome da je Bog već uspeo da nam stvori zvezdu - Sunce, postavio komad kamena (zemlju) da rotira i da dan smenjuje noć? Nama se oma ozbiljno saopštava da je bilo dovoljno da Bog nazove svetlost dan a tamu noć, a da se sve ostalo samo kreiralo i okretalo samo od sebe. Možda je moguće pronaći neko racionalno objašnjenje za ovu priču, ali to bi najvjerovatnije zahtevalo istinske originalne tekstove koji sadrže pouzdane informacije i veoma kompetentne i široko obrazovane prevodioce ...
Tada Bog kreće da masovno stvara sve ostale atribute naseljenog sveta. Interesantno je primetiti da je svetlila, računavši u njih i mesec, "Stvoritelj" okačio na nebo tek četvrti dan, nakon što je sabrao vodu u mora i raščistio tlo gde je posejao travu i zasadio drveće. Kako su ona rasla bez sunca? Ili verovatno "Stvoritelj" tada još nije znao za fotosintezu? Ili je Sunce već ranije postojalo, što je sasvim sigurno?
Peti dan bio je posvećen stvaranju vodenih gmizavaca, ptica i velikih riba. Onda verovatno male ribe, moramo tako pretpostaviti, nisu “Božja tvorevina ". A čija su onda? I šta je sa drugim morskim životinjama na primer, kitovima ili meduzama, jastozima i raznim školjkama? Pa kaže :
“I Bog je to video da je to dobro. "
Šesti dan je bio najintenzivniji. Plan je bio da se stvore “stoka, divlje životinje i zemaljske zveri ”, a čime se stoka i divlje životinje razlikuju od zemaljskih zveri nije jasno. Kaže samo - stvoreno. Onda on stvara muškarca i ženu po svom liku i obličju:
“I Bog ih je blagoslovio, i Bog im je rekao: "Rađajte se i množite se, napunite zemlju i vladajte njom." (1. Mojs 1:28)
Pa, izgleda da je to sve.
Sedmog dana, "Stvoritelj" je planirao sebi slobodan dan i čini se da je čak i „odmarao od svog rada“, ali ga on odjednom prekida jer stvorenom nije dovoljan ... čovek:
"nije bilo čoveka da obrađuje zemlju.”(1. Mojs. 2: 5).
Ups. Šta je to? “Stvoritelj” je bio sklerotik ili se urednik Starog Zaveta tako našalio?
Još jednom proveravamo: postoji zemlja, postoji nebo, drveće takođe postoji, postoje muškarac i žena koji treba da se množe, napune zemlju i vladaju njom, a čovek za obradu zemljišta - ne postoji. Šta raditi? Morao je "Stvoritelj" da napravi nešto od prašine i dune na nju. Tako je dobijen prvi čovek (Adam). Mesto boravka mu je identifikovano na istoku u području koje se zove Eden, u vrtu u kojem bi ga trebalo paziti i čuvati. A taj Eden je bio u Indiji (tada je to bila Dravidija).
Postavlja se pitanje, gde su muškarac i žena stvoreni šestog dana i njihovo potomstvo? A da, oni vladaju zemljom, ali nema nikog da je obrađuje.
Nakon nekog vremena, “Stvoritelj” je imao ideju da:
“Nije dobro da čovek bude sam. Načiniću mu pomoćnicu da ga dopunjuje.“ (1. Moj. 2:18)
Vidimo, prvi čovek nije radio teške poslove i nije mogao da se nosi sa dodeljenim zadacima. Šta se ovde može videti? Ispada da je neko već bio stvoren da vlada zemljom ("napunite zemlju i vladajte njom ”) i neko da je obrađuje (koji je jednostavno bio kloniran, isto kao i Eva od "rebra" Adama).
Ovo postaje stvarno zanimljivo. Pogotovo kad razmotrite da su Adam i Eva praroditelji judeja, koji su navodno stvoreni za obrađivanje zemlje. Plus, bili su Nagi. Postavlja se pitanje da li je Nagi forma bez odeće ili ime drevnog indijskog naroda sa kožom boje mraka?
Ovaj opis stvaranja prvenstveno liči na plansko uređenje, podešavanje i teraformiranje planete. Pošto se ne kaže da je bog stvorio Sunce i Sunčev sistem, jasno je da je ono već postojalo. Da bi odvojio dan od tame morala se podesiti putanja i rotacija zemlje što je prethodno najverovatnije učinjeno sa celim Sunčevim sistemom, ali se to ne opisuje jer je reč samo o stvaranju Zemlje. Da bi se opisivalo podešavanje kretanja planete onda bi ovaj opis stvaranja morao da sadrži i opise stvaranja uslova za život i na drugim nekada naseljenim planetama kao što su to bile Deja (Faeton) i Mars. Dakle, „Postanje“ se odnosi samo na Zemlju i njeno prilagođavanje za najoptimalnije uslove za život. Stvaranje muškarca i žene pre Adama i Eve govori o tome da je ljudski život na zemlji postojao i pre njih. Da ne ulazimo u nagađanje oko toga ko su bili taj prvi muškarac i žena i ko ih je naselio na zemlju i na koji način, u svakom slučaju su oni bili prvenci naseljavanja planete razumnim bićima. To ćemo objasniti u nastavku. Pošto je život na Deji i Marsu u jednom momentu bio uništen, onda su se neki sa tih planeta evakuisali na zemlju, pa imamo izraz - Dal si pao sa Marsa. Zapravo, Postanje i jeste istorijski opis, ali drastično skraćen i osakaćen i unakažen.
Dalje, naša predstava nebeskog svoda je samo na osnovu onog što fizički, materijalno vidimo. Ne znamo i niko nam nikada nije rekao da nebeski svod može imati i neko drugo, daleko starije značenje. Koristimo danas mnoge izraze iz drevnosti, ali su im značenja promenjena, pa je moguće da je tako i sa ovim.
Šta bi mogao da bude nebeski svod koji odvaja zemlju od spoljnog uticaja iz univerzuma? Znamo već da ovaj savremeni postojeći mesec nije bio oduvek usamljen i da ih je bilo tri. Tri meseca su omogućavala savršenu zaštitu od negativnih zračenja na ljude tokom prolaska kraka galaksije kroz zone sa negativnim uticajem, odnosno perioda koje nazivamo Noći Svaroga. Tako podešeni meseci (lune) omogućavali su normalan razvoj ljudi na zemlji bez obzira na Noć Svaroga. Oni su stvorili polje (odnosno svod) kroz koji taj uticaj nije mogao da prodre. Možda je to polje zapravo baš taj svod. Sa rušenjem prvog zemljinog satelita ta zaštita je popustila. Sa rušenjem drugog ta zaštita je nestala, a uticaj ovog jedinog koji je preostao je zapravo negativan. Iz tog razloga bi mogli da kažemo da je nebeski svod zapravo bio štit od negativnog zračenja iz univerzuma. A ovo što danas gledamo i imamo je samo nebo, ali po našim trenutnim shvatanjima pojmova mi to zovemo nebeski svod.
Ti uticaji iz univerzuma su zapravo potoci primarnih materija. Odakle voda koja se pominje i zašto? Možda je samo pogrešno preveden neki izraz ili je možda u pitanju bio izraz koji baš opisuje potoke tih materija, a kao potok može se povezati sa fluidnim kretanjem, odnosno sa rekama primarnih materija. Zapravo, upravo te reke primarnih materija su uzrok onoga što nauka zove gravitacija. Usmerene su sa svih strana prema središtu planete. Tako da je moguće da je Bog razdvojio atmosferu na zemlji od primarnih materija iz univerzuma postavljanjem tri lune (odnosno noćna svetlila). A u vreme kada je pisano ono što nazivamo Stari zavet, zemlja je imala samo ovaj jedan postojeći mesec, tako da je apsolutno logično da se pominje u jednini. To šta su primarne materije i koliko su one tajna za zvaničnu nauku pričaćemo kada na red stigne ta tema.
Videli smo do sada kako je nastao naš univerzum i kako pričica iz Starog zaveta ne govori o onome za šta se tvrdi da govori. Idemo redom dalje. Postavlja se sada sledeće pitanje, a to je:
Kako su nastali naša planeta i naš sunčev sistem?
Naša planeta je nastala delovanjem prirode na isti način kao i ogromna većina ostalih planeta u našem Univerzumu, naravno, bez ikakvog čina "božanskog stvaranja", nakon eksplozije našeg Sunca - naše zvezde. Astronomi danas takve eksplozije nazivaju "eksplozijama supernova". Nakon takvih eksplozija pojavljuju se uslovi i preduslovi za formiranje planeta u "solarnim sistemima".
I naša Zemlja se takođe formirala u nekom svom vremenu na prirodan način, a evolucija se odvijala kao i obično, takođe u skladu sa zakonima prirode, a ne po volji raznih vrsta „tvoraca“, „demijurga, „logosa“ i „arhitekta“.
U jednom trenutku ovde je evoluirao lokalni život, koji se razvio do nivoa inteligencije. U evolutivnoj "borbi" ovde na Zemlji, na kopnu je pobedila jedna vrsta inteligentnih bića, humanoida, koje danas nazivamo "neandertalci".
Zemaljski život nije mogao da dostigne visok nivo razvoja iz objektivnih razloga. Pored toga, Zemlja je trebala uskoro da nestane u nekoj od sledećih kosmičkih katastrofa, koje su se u zavidnoj konstanti dešavale u to vreme u prirodnom haosu Sunčevog sistema.
Naši preci nisu dozvolili da se to dogodi jer su izabrali Zemlju i par planeta za kolonizaciju. Dakle, nakon spašavanja samog Sunčevog sistema i vrlo ozbiljne pripreme, oni su sasvim zakonito zauzeli tri planete.
Činjenica je da postoje određeni zakoni ponašanja u kosmosu. Svetla civilizacija naših predaka drevne Stare Vedske rase strogo se pridržava ovih zakona. Dakle, jedan od zakona kaže da ako postoji planeta koja neizbežno mora da nestane, onda je ona u potpunosti u posedu onoga koji ju je spasio. Zato su naši preci sa čistom savešću kolonizovali tri planete, uključujući i Zemlju.
Tako da smo mi svi, apsolutno svi, vanzemaljci na ovoj planeti - potomci prvih doseljenika drevne Stare Vedske Rase sa drugih zvezda. To je savršeno tačno i postoje dokazi! I većina flore i faune ovde je takođe „uvezena“, donešena je unapred za obezbeđivanje lanca prehrane. Baš kao što i nagoveštava Stari zavet. Naši preci su kolonizovali Zemlju i dve druge planete Sunčevog sistema pre oko milion godina. A o tome ćemo kasnije.
Ali sve do tog momenta, na Zemlji i na nekim drugim planetama, evolucija žive materije odvijala se na uobičajeni način, naravno, uzimajući u obzir lokalne posebnosti.
Našu planetu je formirala priroda, odnosno neophodno kretanje svega u univerzumu, na uobičajen, može se reći standardan način, nakon sasvim obične eksplozije naše zvezde, našeg Sunca. To kretanje omogućeno je stvaranjem koje smo opisali na početku. Ra M Ha je biopokretač tog kretanja i posledice nastale iz toga nazivamo prirodnim načinom, odnosno kako bi religiozni to nazvali božanskim stvaranjem. Kao što je već pomenuto, astronomi danas takve eksplozije nazivaju "eksplozijama supernova". Takve eksplozije javljaju se jednom ili više puta tokom "života" gotovo svake zvezde. Nakon takvih eksplozija pojavljuju se preduslovi za formiranje planeta.
U ovom fenomenu nema ničeg jedinstvenog, natprirodnog, a još manje božanskog. Takve "eksplozije supernova" uzrokuju smetnje okolnog prostora "eksplozivnim talasima" i kao rezultat toga, pojavljuju se različita iskrivljavanja, koja se na drugačiji način mogu nazvati "prostorne nehomogenosti". U takvim nehomogenostima, po pravilu dolazi do formiranja planeta i svih drugih svemirskih objekata.
Nakon eksplozije supernove, supstanca se zgušnjava u nehomogenostima (u oblastima zakrivljenosti prostora) i rađaju se planete. Nastaje zbijanje supstance zbog prisustva izvora gravitacije unutar zona zakrivljenosti usmerenih ka centrima nehomogenosti.
Moramo dobro razumeti i dobro zapamtiti da planete i drugi svemirski objekti ne nastaju i postoje "gde bilo", već samo u nehomogenim ili zakrivljenim prostorima koji su rezultat uticaja "eksplozija supernova" na taj prostor. To su osnovne informacije.
Formiranje planete je normalan, rutinski, prirodni proces, ili kao što rekosmo već, neki bi to nazvali božanskom kreacijom, što je apsolutno isto jer procesi u prirodi su posledica kretanja svega u univerzumu, a proces formiranja planeta se odvija automatski ako postoje neophodni spoljni uslovi. Ovaj proces se odvija u nekoliko faza, koje su uzrokovane postepenim spajanjem nekoliko primarnih materija untar nehomogenosti u tzv. "hibridne materije" i formiranjem materijalnih sfera različitog kvalitativnog sastava i veličine. Kvalitativni sastav, veličina i broj sfera zavisi od kvaliteta i količine spojojenih materija, nivoa gravitacije i parametara nehomogenosti.
Kada već pominjemo gravitaciju onda da je i objasnimo ukratko.
Ona je efekat protoka primarnih materija koje se kreću ka izvoru gravitacije, kroz sve na šta nailaze na putu. Odnosno, gravitacija je pritisak protoka različitih primarnih materija na sve objekte na koje nailaze na putanji svog kretanja. Gravitacija više od svega liči na vetar!
Kada se planeta, na primer, kao što je naša, pojavi na putu protoka primarnih materija, neki protoci se ustremljuju u centar planete. Upravo ove struje guraju sve što se nalazi na njihovom putu ka površini planete. Upravo taj pritisak je ono što nazivamo gravitacijom i osećamo kao “silu teže”.
Prisustvo gravitacije u univerzumu dovodi do toga da bezbrojni protoci primarnih materijala kruže u svemiru u svim pravcima, i njena snaga varira od prostora do prostora univerzuma i karakteristika samih planeta. Upravo je to ono što drži zemljinu atmosferu oko zemlje i ne dozvoljava joj da se rasprši u svemiru.
Primarne materije su materije sa strukturom koja je suptilnija od fizički guste materije. Naučnici su sveukupnost primarnih materijala nazvali "etar", ne znajući da to nije jedna bilo kakva supstanca, već ogroman broj "tankih materija" koje nisu vidljive oku.
Stvarnost postojanja etra, odnosno "primarnih materija", u prošlom veku, nedvosmisleno je dokazao američki naučnik Dejton Miler. Broj različitih primarnih materijala je izuzetno velik. One slobodno cirkulišu u prostoru pod uticajem višestrukih izvora gravitacije i one su osnova za postojanje zvezda i planeta.
Primarne materije mogu da stupe u međusobnu interakciju u jednom ili drugom stepenu ili da uopšte ne budu u interakciji. U ovom drugom slučaju, primarne materije ne utiču jedna na druge, čak i ako prolaze jedna preko druge, odnosno one zapravo ne postoje jedna za druge.
Ali, stižući u ove ili one zakrivljenosti prostora (nehomogenosti), u kojima postoji nekoliko promena kvalitativnih parametara, ove ili druge primarne materije mogu proći kroz promene koje im omogućavaju interakciju sa drugim primarnim materijama. Ova interakcija može dovesti do spajanja primarnih materija i pojave tzv. "hibridnih" materija.
Hibridna materija je kvalitativno nova materija koja se pojavljuje kao rezultat spajanja dve ili više primarnih materija u jednu celinu. Ova materija već ima „grublju“ strukturu u odnosu na „tanke“ primarne materije. Što se veći broj primarnih materija stapa u jednu, to će biti "hrapavija" rezultirajuća hibridna materija.
Pojava hibridnih materija zavisi od karakteristika određenog prostora. Naša planeta Zemlja je formirana u svojoj nehomogenosti, čiji su parametri omogućili da se spoje u jednu celinu sedam primarnih materija. Odnosno naša fizički gusta planeta i sve na njoj formirano je od sedam primarnih materija.
Mora se naglasiti da je sve što vidimo oko nas i sve što znamo ili ne znamo materijalno. U našem svemiru, sve je materijalno. Ali, s obzirom na činjenicu da su stvari veoma različite, materijalni objekti se takođe često veoma razlikuju jedni od drugih. Ali glavna stvar je da su svi materijalni!
Priče različitih osoba iz nauke, ezoterije i religije o tome šta je materijalni svet i ono što je navodno nematerijalno ("duhovno") su priče neukih ili svesnih lažova. U prirodi je sve materijalno!
A naša planeta nije komad kamena koji se formirao od nečega što nije poznato, već je ona sistem koji se sastoji od nekoliko nepotpunih materijalnih sfera, formiranih od različitih hibridnih materija, ugneždenih jedna u drugu.
Fizički gusta hibridna materija naše planete formirana je od sedam primarnih materija. Iz njih je formirana fizički gusta sfera naše planete. Svi mi znamo tu sferu, vidimo, osećamo i koristimo je za sopstvene potrebe.
Iz šest primarnih materija formirana je još jedna hibridna materija od koje se sastoji tanja eterična sfera naše planete. Ova hibridna materija ima drugačiju prirodu, nije isto što i fizički gusta materija, jer je mi ne vidimo i ne osećamo.
Iz pet primarnih materija sastoji se još “tanja” hibridna materija, koja čini astralnu sferu naše planete. Ona ima finiju prirodu od eterične sfere. I mi je ne vidimo i ne osećamo organima čula.
Iz četiri primarnih materija sastoji se još "suptilnija" hibridna materija, iz koje je formirana prva mentalna sfera planete. Ima suptilniju prirodu od astralne sfere, tako da je ne vidimo i ne osećamo.
Iz tri primarne materije formirana je vrlo suptilna hibridna materija, iz koje se formira druga mentalna sfera planete.
A iz dve primarne materije se sastoji "najtanja" hibridna materija, od koje se sastoji treća mentalna sfera Zemlje. Te materijalne sfere planete su takođe nama nevidljive.
Sva ta područja naše planete su materijalna, odvojena su jedna od drugih kvalitativnim (energetskim) barijerama, ali zajedno čine jednu celinu. Zbog prisustva "tankih" sfera planete na Zemlji se u jednom trenutku spontano formirala "živa materija", odnosno Život.
Sasvim je moguće da su planete u drugim planetarnim sistemima slično formirane eksplozijama mnoštva drugih zvezda. Sasvim prirodno, u tim prostorima cirkulišu njihovi tokovi primarnih materija, postoje i druge nehomogenosti sa njihovim dimenzionalnostima, drugi nivoi gravitacije, ali generalno, opisani poredak formiranja naše planete može biti prilično sličan onome šta se tamo dešava.
A sada bi na redu trebala da bude priča o našoj i ne samo našoj drevnoj prošlosti, priču koju možemo nazvati praistorijski Bukvar naše civilizacije.
Realna prošlost civilizacije Zemlje, koja datira još od pre milion godina, izuzetno je zanimljiva i sadrži takve događaje koje nismo mogli ni predpostaviti. U početku se radilo o savlađivanju i uređivanju čitavog Sunčevog sistema i kolonizaciji tri planete koje su odabrane za tu svrhu: Faeton, Mars i Zemlja. Zatim se radilo o više od pola miliona godina mirnog, kreativnog života visoko razvijene civilizacije i kontinuiranog evolutivnog razvoja.
Zatim stižu brojni napadi Tamnih Sila (svemirskih bandita), uništenje najbliža dva meseca; dve planetarne katastrofe; nestanak kontinenta Daarija; Prvi termonuklearni svetski rat; propast Atlantide; bezbroj ratova u poslednjih nekoliko hiljada godina, a posebno tokom poslednje Noći Svaroga i još mnogo toga.
Takva prošlost, bila ona otkrivena i dostupna svima, proučavala bi se "pohlepno", toliko je zanimljiva i ispunjena raznim, neviđenim i jedinstvenim događajima na kosmičkoj skali, u kojoj su Ratovi zvezda surova i tragična stvarnost. Stvarna prošlost naše planete i civilizacije je tako veličanstvena da su u odnosu na nju, svi holivudski blokbasteri na tu temu bledi pokušaji njene prezentacije.
I najvažnije je da naša prošlost uopšte nije ono što su nam govorili “naučnici” i nastavnici čitavog života tokom dvadesetog veka pa i danas! Neprestano su nas lagali, i lagali su stanovništvo čitave planete!
Nažalost, u doba SFRJ samo ideološki korektni drugovi, samo članovi KP, imali su pravo da učestvuju u istoriji. Uopšte govoreći, komunizam su izmislili provodnici Tamnih sila na zemlji! I sve ovo vreme, svesno komunistički su nas lagali ... To znači da su oni odgovorni za činjenicu da mnoge desetine, a možda i stotine godina, iskrivljuju informacije o stvarnoj prošlosti naše civilizacije; zbog činjenice da se sakriva mnogo istinitih informacija o našem životu; zbog činjenice da su mnogi artefakti uništeni; jer nam se nameće kratka primitivna verzija svetske istorije; zbog činjenice da je naša prošlost danas potpuna laž!
I sada je vreme da saznamo istinu. I ta istina je zapanjujuća! Ispostavilo se da nismo izašli iz brloga i zemunica, da nismo pali sa stabla pre nešto više od hiljadu godina, jer su nas učitelji, od kojih su većina bili biblijske nacionalnosti, u to jednom ubedili!
A mi smo potomci ljudi Drevne velike rase, koja je posedovala neviđeno znanje, veštine i kulturu!
Ali o svemu tome ćemo govoriti u nastavku u sledećoj emisiji
