Славено-Аријевска Хронологија

 1,9 милијарди од стварања нашег Јарило сунчевог система

... Ta planeta...

“Ta planeta-X ili Nemezida, ili planeta Smrti, ili Nibiru, zapravo predstavlja neutronsku zvezdu — ugarak zvezde-satelita našeg sunca-Jarila! To je zvezda-pratilac našeg sunca, koja je postala supernova zvezda pre oko šest milijardi godina iz materija od koje je nastao naš planetarni sistem.”  

Levašov- Priča o Jasnom Sokolu

 957 526 од времена појаве Богова

          Лето приближно 1, 5 милијардито од доласка на Мидгард првог вајтмара Велике Расе Рода небесног.

          Пре око 1,5 милијардитог лета било је потребно принудно слетање на Мидгард после неуспеха "небесне колеснице" (рата). Потом су наши Преци населили Дарију (Дар Аријевцима ‒ Боговима), долазаћи са Земље која се налази у сазвежђу Мале и Велике Медведице, Лава, Лабуда и Касиопеје. Они су се разликовали један од другог по боји очију, која зависи од спектра светла њихових рођених сунаца: среброоки (сивооки) ‒ Да’Аријевци, зеленооки – Х’Аријевци, плавооки ‒ Светоруси, смеђооки – Расени. Да’Аријевци имају квалитет предводитеља-ратова. Х’Аријци имају квалитет чаробњака-свештенослужитеља. Светоруси имају квалитет занатлија и проналазаштва. Расени веома су друштвени и комуникативни.

          Приземили су се наши Преци на Мидгард-Земљу на континенту Дарија, који се налазио на Руском Северу (Се Вера) (Руски Север ‒ Северни пол). Овде су изабрали то време за досељавање, зато што је тада увек био дан и није било ноћи, т.ј. на Северном полу Јарило-Сунце светлило је стално, био је вечни дан, о чему је речено у Сказањима (том 4-ти Словено-Аријевских Веда) о томе, што Јарило-Сунце није желело заћи на покој, да би постојано гледало блага дела Расића. Наши Преци пренели су Традицију Круга Времена у изворној варијанти. 

          То, да смо ми "ванземаљци" говори снага наших костију, која износи 0.8. А скоро код свих животња од 1.0 до 1.2, осим оних које су донели (наши преци) на Мидгард, на пример мачке. 
          Новорођенче кмечи при рођењу због вишег ваздушног притиска, који је на галактичкој прапостојбини био нижи, и зато је новорођенчету потребно више времена да би се прилагодило таквом притиску и да би се научило држати главу, пузати, ходати. Изворни облици животиња одмах почињу устајати и кретати се. Преци су се зато увек порађали у води, да би новорођенчету било лакше прилагодити се у новом свету.

 604 392 од Времени Трећег Сунца

        То је један од првих Древних Славено-Аријских Календара Мидгард-Земље. Он говори о догађајима више од 600 000 - годишње прошлости, када је због враћања у круг центра наше галактике дошло до зближавања нашег сунчаног система са два друга сунчева система. Као резултат зближавања на хоризонту могуће је да су се могла видети још два Сунца-гиганта сребрне и зелене боје, који су са Мидгард-Земље били видљиви.

 460 536 од Времена Да'Арије

          Долазак Да`Аријаца на Вајтмарu (небеснa кочија) на Мидгард из Звездног Система Земуна ‒ Небесне Краве (Мала Медведица), њихово Сунце Тара (Поларна Звезда) ‒ ирис боје среброоке, боја косе светло-браон и скоро беличаста, 1 група крви, раст од 175см до 390см. Од њих су: Сибирски Русићи (табољски татари), Северо-западни германи, Расићи (Југорски и Лукоморски), Дачани, Холанђани, Фламанци, Лачали, Летонци (Лати), Риви (Литванци и Литовани), Ести и т.д.
          Два аријска рода (Да`Аријци и х`Аријци), раније, сусрели су се са представницима Пакленог света који су имали информационо генетичке отиске зла, а водили су против њих и рат. Словенски род (Светоруси и Расени) до доласка на Мидгард, нису имали са силама Пакла никаквог посла тако да нису имали достојну представу о злу. И до овог времена многи из нашег народа налазили су се у галактичком зимском сну, надајући се и глупо верујући у «наше» владе, која се  у основном састоји из сила Пакла. 
          «Заштитите Род Расена и Светоруса од Туђинских непријатеља, што иду у земље ваше са злим помислима и са оружјем» ‒ Бог Перун.
    

 273 912 од Времена х’Ара

           Долазак х`Аријеваца из Сазвежђа Финиста Јасног Сокола (Ророга) 
или по-савременоме ‒ сазвежђа Ориона. 
          То је аријски род Свете Расе који изгледа овако: ирис очију зелена по боји њиховог Сунца-Раде, крв 1 гр., ретко 2 гр. Раст од 180 до 360 см. Коса браон и светло-браон. Од њих су: Источни Руси, Северо-источни Пруси (Поморски Руси), Скандинавци (Српски, Свеа, Рода), Англосаси, Нормани (Мурмани), Гали, Исланђани (Беловодски Русићи), Народ Свети Рисићи.

 211 704 од Времена Сваге

          Долазак Светоруса из сазвежђа Лабуда (Велике Медведице) 
и насељавање провинције Свага у Дарији. 
          Они су називали себе Сва-Га (сва ‒ сијање, га ‒ напредовање) ‒ то је био дубокоувид Словена. Раст 175 см до 300 см (не високи у односу са аријским Родовима). Група крви 1 и 2. Коса од беле до светло-браон. Боја очију од небесне до плаве. Од тог рода су народи: Северно Руски, Белоруси, Боруси (Божествени Руси из Земље Борусије у ФРН), Црвено-Руси (у Пољској), Пољаци, Источни Пруси, Сребрни Руси (Срби), Хрвати, Ирци, Шкоти, Асирици (Аси са Ирија), Македонци и т.д. Њихова прапостојбина Земља-Рута у Сазвежђу Лабуда система Сунца-Арконе.

 185 784 од Времена Туле

          Долазак Расена и насељавање провинције Туле (Тул ‒ огањ) у Дарији. Дарија је била раздељена са четири реке, и било је 4 провинције: Свага, Хара, Рај  и Тула, где је био и град Туле, град господара, снабдеваних са свим неопходним инструментима, механизмима и др. Т.ј. тамо, како предање гласи, начинилу су инструменте, способне, да не наносе штету околној природи као магични кристали и др. По томе је и мистичко друштво у Немачкој названо ‒ Тула, т.ј. како би добило сјај, благостање, који је био у Северној Дарији.
          Тај словенски Род Туле стигао је из Система Сунца Даждбога (Злато) са Земље Ингард, са годишњим периодом њеног окретања 576 дана, и називали су себе унуцима Даждбожијим. Ово Сунце налази се у Сазвежђу Расе ‒ Белог Леопарда или Пардуса. Раст њихов био је од 175 см до 285 см. Очи браон (огњене, отуда и Тул ‒ огањ) и светло-браон (жуте). Коса тамнобраон. Расени називају се још и Росе. Од њих настају народи: Западне Росе, Рисићи (очи као код Рисова), Италици, Етруски (етнос руски), Дакијци (Дачани или Молдавци), Самаријци, Пелезги, Сиријци, Трачани, Франци, Готи, Авари и т.д.

 165 048 од Времена Таре

          Толико је протекло времена од када је на Мидгард-Земљи боравила Богиња Тара. Она је донела са собом семе светог дрвећа и, говорећи о флори, она је још посадила и шуме. Зато Тару сматрају покровитељицом дрвећа, дајући им силу. Поларна звезда у Славено-Аријеваца до овог времена именује се Тара, у част прекрасне Богиње Таре.

          На Мидгард-Земљу такође је долазио и Даждбог – Бог Тарх Перуновић, син Бога Перуна. Бог хранитељ древне Велике Мудрости, који је дао потомцима Рода Небесног девет Сантиа (Светих Књига). Ове Сантие биле су  записане древним Рунама и садржале су Свете Древне Веде, заповести Тарха Перуновића и његових налога. Сантие ‒ то су плоче од племенитог метала, на којима су написане Древне х’Аријевске руне. Плоча има три прстена, који симболизују три Света: Јаве (Свет Људи), Наве (Свет Духова и Душа Предака), Праве (Светли Свет Словено-Аријевских Богова, које Словено-Аријевци православе, по томе јесте Православље). Сви житељи у различитим Световима (у Галаксијама, Звездним Системима) и на Земљи, где пребивају представници наших Древних Родова, живе сагласно Древној Мудрости, према правилима, којих се придржава Род. 

          Тархтарија (Тартарија, Татарија) ‒ територија од Урала до Тихог океана и од Северног Океана до Централне Индије, где су покровитељи Богови Тарх и Тара, деца Бога Перуна. Наши Преци говорили су странцима: "…ми смо деца Тарха и Таре…". Тако је Тархтарија постала Тартарија, а библијски народ, са тешкоћом изговарајући слово "р", називали су је Татарија.

 153 384 од уништења Аса Деје

          Аса – Битка Богова. Толико лета нас дели од рата, проистеклог у Сварги не толико у Свету Јаве, него и у многомерним Световима Славе и Праве. У тој бици учествовали су не толико људи, него и Леге, Арлеге, Богови. У Свету људи против словена и аријеваца ратовали су Кашћеи, и на њиховој страни – црнокожци (људи са кожом боје мрака).

          Пре него су се населили на Мидгард-Земљу Род Свете Расе прво је населио Земљу Сварога (Деју), затим су се переселили на Земљу Орија (Марс). Све у Свету иде по прикладној спирали развоја и завојитости. Потомци Рода Небесног преко много хиљадугодишњих периода преносили су предање о Великој Аси (битка) са Силама Света Таме, који су вршили дисхармонију у животу наших дедова. Ласкавошћу и кривдом покушали су проникнути на Мидгард-Земљу а са месеца су нападали Деју. Али жреци су са помоћу силе кристала успели пренети Деју у други свет. При томе у време колапса временских структура , летевши ка Деји, ударац Света Таме је разорио месец Љутицу. На том месту је сада појас астероида, ротирајући по 5-ој орбити после Земље Ореја (Марса). Други месец Деје – Фата (Фаетон) је преживела.

          Као резултат моћног распрскавања био је растурен део атмосфере са насељеном тада Земљом Ореја (Марс), после чега се део славено-аријског рода преселио на Мидгард. После окончања Аса Деје многи људи са кожом боје мрака, оставши без своје Земље, доселише се на звездолету у космосу, тражили су милост и доселили су се на Мидгард. Наши преци су дозволили и одобрен им је део земље са климом сличном као  у домовини, а за прилагођавање зрачења на  Мидгард Земљи, месец Фату извукли су из 5. орбите и покренули око Мидгарда, са периодом обртанја од 13 дана.

 143 008 од периода Треће Луне

          То је Период, када је Мидгард-Земља имала три месеца: Леља, Фата и Луна.

          Леља – мали месец са периодом обртања 7 дана, Фата – средњи месец са периодом обртања 13 дана и Луна – велики месец са периодом 29,5 дана. Два од тих месеца – Леља и Луна били су од почетка месеци Мидгард-Земље, а Фату су пренели од Деје. Подтврде о тим временима јесу у митовима и легендама различитих народа.

 111 824 од Великог Пресељења из Дарије

              Дарија ‒ је континент на Северном полу Мидгард-Земље, где су дуго времена живели наши Преци после насељења Мидгард-Земље. То копно је потонуло као резултат потопа, створеног водама и деловима разрушене малог месеца Лела. О томе такође говоре Сантија Веде Перуна: "... Ти Кашћеји, владари Сивих, погинули су у месту са Луном у полусату... Ипак платио је Мидгард за слободу Дарије, сакривен Великим Потопом... Вода Луне тај Потоп је створила, на Земљу са Небеса они су дугом пали, јер Луна се поделила на делове и домаћина Сварожића у Мидгард спустила...". 

          Оцртавање континента Дарије сачувано је на стени једне од пирамида у Гизи. У 1595 години та карта је била публикована од Рудолфа – сина Герарда Меркатора. Потонуће копна и катастрофа били су предсказани волхвом (врачем) по имену Спас. 
           Касније славено-аријски народи почели су се пресељавати у област Рипејских Гора (Урал) у реону острва Бујан (Западно-Сибирско брдо). После 16-толетног прелаза из Дарије у Расенију и затим после потопа био је основан празник ПАСХЕТ (скраћница речи – Путем Ази Ходише Етим(Тим)). Основана је традиција бојења и узајамног куцања јајима  што је симболизовало: разбијено јаје – симбол је погибије месеца Лела, а цело јаје – Тарха (Даждбога), који је уништио месец у коме су нађени  Кашћеји, који су намеравали да униште Мидгард. 

 106 796 од оснивања Асгарда Иријског 

          На древнословенском језику Аз ‒ то је Бог, оваплоћен у човечијем телу. Наши Преци називали су себе Азами, њихова земља звала се Азија (о томе говори и Древно-Скандинавски епос ‒ «Сага о Инглингима»). Азгард ‒ означава «Град Богова». Иријски ‒ пошто стоји на реци Ириј - најтиши (скраћено Иртиш). 
          Асгарда је било четири. Асгард Даријски, налазио се на северном полу, нестао (потонуо) на потапањем Северног континента ‒ Дарије. Касније је био изграђен Асгард Сагдијски (реон нижег Ашхабада) и Асгард Свинтодски (град Упсала, Норвешка).
          Руине Древног Асгарда Иријског, разрушеног хордама у 1530 години н.е., пронашао је картограф Петра Првог Ремизов, после чега је на том месту била изграђена Омскаја тврђава (њен град Омск).

 44 562 од Стварања Великог Кола Расеније

          Велико коло, т.ј. Велики круг, т.ј. обједињење Славено-Аријских Родова за заједничко живљење. Било је неколико етапа насељавања Мидгарда. Првом етапом, насељена је била Дарија. После, у времену Велике Асе (рата са тамним силама) преселила су се "деца Арија" са Земље Арија (Марса). Било је и пресељења са Индгарда, итд. И ишли су у разна места, али то је све једна РАСА, а Расенија ‒ земља, по којој су се они раселили. Старији родови заједно су створили велики круг, да живе и стварају заједно.

40 022 од трећег доласка Перуна Вајтманом

          Незнатно више од 40 хиљада година уназад, трећи пут, један од Вишњих Славено-Аријских Богова Перун спустио се са великом Небеском кочијом – Вајтманом на Мидгард. Он је стигао са Урај-Земље из Сазвежђа Орла. Тај догађај је положен у национални симбол Мексика: орао једе змију ‒ део из пророчанства, који каже, да је на таквом месту дужност основати нови дом. 

          Време се у 2012-ој години завршава, по њихом календару (Маја?) и „требало би да стигне вајтман“, по њиховим пророчанствима. И десиће се победа Светлости над тамом (орао ће победити змију). Такође, легенда Астека гласи, да су њихови преци дошли са севера, из места, названог Атлан (т.ј. Атлантида) и да их је довео бог Виракочи. 

          Вајтман Перуна приземљио се у реон Асгарда (Града Богова) у Беловоду Сибирском. У току 9 дана Жреци и Војници Свете Расе дружили су се са Перуном. Он им је дао Мудрост из Света Праве, која је била записана од стране волхова у Сантије (златне плоче) Перуна. (Богови живе у  вишедимензионалним Световима Праве. Свет Истине, например, има чак до 65 536 са 2048 димензија простора. Богови периодично долазе у Свет Јаве, ‒ у  четворо димензиона пространства, у Свет Људи, у уобичајеном за људе облику ‒ човека).

13 026 од Велике Студени (Великоg Захлађењa)

          То летословље носи почетак од Великог Похлађења, које је било повезано са катастрофом – падом на Мидгард, у Тихи океан, делова разрушеног Месеца Фата. Фата се до пада кретала у круг Мидгарда (у екваторијалној равни ) са периодом обртања 13 дана. 

          Речено је у Светим Ведама Перуна: "...тешка времена доноси река времена на Свету Земљу Расе Велике ... И остаће на земљи овој само Жреци - Чувари Древног Знања и Светих Мудрости... Јер искористиће људи силу стихије Мидгард-Земље и унштиће мали Месец и Свет свој прекрасни... И помериће се тада Сварошки Круг (помериће се земљина оса) и ужаснуће се људске Душе...“. То догађање било је предсказано од стране Перуна у време његове треће посете Мидгард-Земљи.

          У време Великог пресељења, после уништења месеца Леле, Х‘Аријски Род вођен Великим Вождом Антом дошао је до Западног (Атлантског) океана и, помоћу Вајтмана, прешли су на острво у том океану, на коме су живели безбради људи с кожом боје пламена Свете ватре (људи са црвеном кожом). На тој земљи Велики Вожд изградио је храм Богу Мора и Океана са Трозубцем (Бога Нија), који је био покровитељ људи, штитио их је од сила зла. Острво су назвали  Земља Анта или Антлањ (по древногрчком – Атлантис, т.ј. Атлантида).

          

            У развоју културе Анта дошло је до застоја. Део Анта, нарушио је Закон чистоте Рода и Крви, смешао се са црвенокожним људима. Велико благостање помутило  је главе вођа и жречева - досељеницима из мешовитих породица. Лењост и жеља за туђим затамнило им је разум. И почеше они лагати Богове и људе, престали су живети по својим законима, нарушавајући Завет Мудрих Првопредака и Закон Бога-Прародитеља Јединог. Искориштавали су Силу Стихије Мидгард-Земље за достизање својих циљева. У бици међу људима Беле Расе и жречевима Антлане, који су експериментисали са снагом кристала (помоћу којих је могуће изменити торзиона поља, језгра Месеца и Земље) случајно су уништили месец Фату.

          При уништењу Фате огромни комад срушио се на Земљу у област западног копна (Америке), и као резултат изменио се нагиб земљине осе на 36 степени. У неким древним текстовима тај процес је описан, као измена нагиба неба у односу на земљу. На пример, у древнокинеском трактату "Хуајнањцзи" то је описано овако: "Небо се накренуло на северо-запад, Сунце, Месец и звезде преместиле су се".  Земљина оса се усталила у кретање по елипси, које савремени учењаци називају «периодом прецесије». Јарило-Сунце почело је пролазити кроз друга Небесна Сазвежђа на Свароговом Кругу. 

          На једном зиду пирамиде Маја у Америци стоји натпис "Мали Месец разбио се". У кинеском трактату "Хуајнањцзи" тај догађај описује се овако: "Небески свод разломио се, земно све прекинуло се. Небо се окренуло на северо-запад. Сунце и звезде преместили су се. Земља на југо-истоку је била непотпуна, и по томе вода и муљ  устремили су се туда… У та далека времена четири пола разрушила су се, девет континената раздвојило се… огањ у току није утихнуо, воде су беснеле".

          Гигантски талас, настао од пада делова (Фате) трипут је обишао земљу, што је довело до пропасти Антлане и других острва. Повећана вулканска активност довела је до загађења атмосфере, што се јавило као један од разлога Великог Захлађења и залеђивања. Од тада се и појавила реч "фаталност", "Фатални исход" и број 13 (број дана кретања Фате у кругу Мидгарда) сматра се као несрећан. Људи су се преселили на југ у топлија места, а ледник је практично уништио све трагове живота на северним ширинама. Прошло је много векова, док се атмосфера очистила. Тај догађај је бацио Човечанство у "камени век". 

Kалендарска година 7526 ССЗХ

          Код нас је много календарских форми. По последњем сада је у току година 7526 од Стварања Света у Звездном Храму (С.С.З.Х.). Али то савршено не означава, да је наш Свет био створен 7526 година уназад, како су читали и читају хришћани, када још није било отказано Петром I летословље и уведено годословље од Рођења Христова (Р.Х.).

          Стварање Света у древна времена називали су закључење мировног договора између зараћених народа. Такo се у нас појавио "нови систем одређиванја времена". Тај мировни договор, међу Великом Расом (Словено-Аријевцима) и Великим Змајем (древним кинезима или ариманима, како су их тада називали) био је закључен у дан Јесење Равнодневнице или у 1 дан Првог месеца Године 5500 од Велике Студени (Великог Захлађења ‒ Ледниковог периода – Леденог доба). Победила је Велика Раса, што је и било приказано у виду слике ‒ Бели витез на коњу поражава копљем Змаја (грб Москве). 

          Но како су хришћани приписивали сва достигнућа наших Предака себи, то је сада тумачење, како хришћански свети великомученик Георгије Победоносац побеђује змаја, који је опустошио земљу паганског цара. Како гласи предање, када је пао жреб да се да на растезнуће чудовишту царска кћер, јавио се Георгије на коњу и пробурази змаја копљем, избавивши царевићку од смрти. Назив "свети" довело је обраћењу месних житеља у хришћанство. То казивање често је тумачено другим казивањем: царевићка ‒ то је црква, а змај ‒ паганизам. То је просто факт искоришћен од стране хришћана у своје циљеве.

          Хануман (Асур, т.ј. кнез Расеније), владао је у Беловоди и Ариман (управитељ Аримије, т.ј. древне Кине) су "Стварили Свет", т.ј. закључили су мировни договор међу Великом Расом и Великим Змајем, по коме је поражена Аримија подигла зид за означење границе Расеније. Зид су назвали Ки-Тај, што у преводу са древнословенског означава: Ки ‒ограда,тараба; Тај ‒ завршавање темена, велики ‒ то јест "завршена, гранична велика ограда (зид), то јест, у древна времена "Китајем" називали су високу ограду или снажни зид. Например: Китај-град у Москви назван је тако иза високих зидова, која су га окруживала.

          С тога је то велики догађај и почетак нових рачунања Година код наших Предака. У сећање о тим догађајима наших Предака била је написана Аз-Веста (прва вест), или како је називају – Авеста на 12 000 волових кожа. Авеста, настаје као пример древних словенских књига, написаних како на пергаменту, тако и на злату. Била је уништена по указу Александра Македонског, који је, иако словен по пореклу, деловао под духовним утицајем јудеја Аристотела. Свету је касније постала позната више очувана написана верзија Авесте ‒ Зенд-Авеста, коју је написао Заратустра, додавши своје коментаре и исправке.