Европљани су потомци србских предака

 Древновање бр.35
Славија Инфо ТВ , студио Слободна Србија
Аутори и водитељи: Дуле, Дуки и Саша

Предходнo    ←   →   Следећe

Древна историја - 3. део

Древновање бр.34
Славија Инфо ТВ , студио Слободна Србија
Аутори и водитељи: Дуле, Дуки и Aца

Транскрипт преузмите ОВДЕ

Предходнo    ←   →   Следећe

DREVNA  ISTORIJA ZA POČETNIKE – III Deo

Misterije Atlantide koje niste znali

         U prethodne dve emisije započeli smo ovaj naš Bukvar, odnosno Vodič, kroz drevnu istoriju planete, a nastavićemo sa mesta gde smo u toj emisiji i prekinuli ovu zaista interesantnu i stvarnu priču.  

         Stigli smo do vremena kada su plemena Stare Rase prisilno migrirala na savremeni evropski kontinent.  Na toj teritoriji, osim naseljenika sa Balkana na istočnom delu savremene Evrope, nikog drugog nije bilo.  Pričali smo u prošloj emisiji da je uporedo sa DaArijom na planeti bilo još najmanje jedno naseljeno područje, a to je bilo područje savremenog Balkana. Moguće je da je bilo i drugih mesta na kojima se odvijao eksperiment Svetlih Sila ali za njih nemamo informacije. Na zapadnom delu savremene Evrope su još uvek postojali preživeli ostaci neandertalaca, sinantropa, ahantropa i drugih humanoida sa kojima su se u nedostatku žena izgnanici iz rodova Stare Rase mešali i stvarali genetsku osnovu za čoveka lišenog duše, morala i časti, a koji su kasnije poslužili Tamnim silama kao oruđe za borbu protiv StareRase, birajući među njima današnje lidere i vođe.  Tu je nastala osnova iz koje su se kasnije razvile dinastije evropskih kraljeva i tzv plemenitih loza. Iz tog razloga je današnji zapadno evropski lider, diplomata i uticajna ličnost, lišen onog osnovnog ljudskog u sebi, fokusira se na grabež, otimanje, pljačku, laž, prevaru i svaku vrstu liberalno demokratskog uništavanja Stare Rase, usmeravajući svoje akcije na nas i na Ruse i sav pošten svet na Midgardu koji je željan mirnog, slobodnog za sve, života. 

         Pošto su rodovi Stare Rase naselili celu teritoriju Evrope, postalo je tesno i bilo je potrebno da se presele na neku drugu teritoriju. 

         Rodovi Stare Rase koji su migrirali iz Asije su imali lidera po imenu Ant. Od njegovog imena potiču razni nazivi poput ANTIKA ili engleski naziv za mrave ANTi, koji zapravo treba da predstavi brojnost rodova Stare Rase. Mi imamo uzrečicu „ima ih kao mrava“, a ako bismo mrav preveli na engleski bilo bi „ima ih kao anta“. I to nije slučajno. Zapravo, taj naš izraz govori o tome da su ti rodovi migrirali na područje koje nije bilo potpuno nenaseljeno i da su stanovnici tih teritorija govorili da Ant predvodi rodove kojih ima kao mrava.  Zapravo zbog Anta prozvani su Antima, a zbog njihove brojnosti mravi su prozvani anti. Zatim tu je naziv za zapadni okean, Atlantski, jer je on pređen pod vođstvom lidera Anta, zatim Atlantski savez, Antanta, a kada se želi reći za nešto da je baš drevno i zadire u duboku istoriju, koristi se izraz da je to iz antičkog perioda. Sada već razumemo zašto u Aziji nema pomena Anta, jednostavno nisu bili poznati u Aziji kao Anti dok su živeli na njoj, već su bili poznati kao pripadnici svojih rodova sa imenima koje su ti rodovi nosili po imenu njihovog tadašnjeg vođe ili nekog od ranijih vođa. Tek kada su migrirali preko Uralskih planina nastao je i taj naziv.

         Ti rodovi pod vođstvom lidera Anta odlučili su da se presele na prethodno odabrano veliko ostrvo Centralne Amerike. Prelazak preko okeana na Vajtmanima i Vajtmarima je obavljen veoma brzo, ostrvo je bilo naseljeno i dobilo je ime Antlanj, opet po imenu lidera tih rodova, Antu. Danas znamo to ostrvo kao Atlantidu.

         Zbog skretanja u evolutivnom razvoju i uloge koju je Atlantida imala pre oko 13 000 godina, i zbog usmerenja današnje zapadne civilizacije, danas izraze Atlantski savez i sve vezane uz njega, posmatramo kao deo zapadne civilizacije koja je izgubila dušu. A zapravo je dušu izgubila elita koja je vladala tom imperijom, a i danas u savremenom dobu imamo potpuno istu situaciju. Elita koja vodi zapadnu civilizaciju su ljudi bez duša, odnosno neljudi. 

         Sasvim je moguće da je zemlje Asije, na kojima su živela plemena tog naroda, zahlađenje najviše pogodilo ili su vođe tog naroda  Stare Rase želeli više samostalnosti i lične moći, danas je teško reći. Međutim, sasvim je moguće da su i Anti imali nešto manji "evolutivni broj" u poređenju sa drugim rodovima bele rase i to je upravo bio odlučujući faktor u njihovom izboru. Moguće je da su iz tog razloga i rešili da napuste teritoriju Evrope.

         Ovaj događaj je bio ono čemu su naši moćni neprijatelji, društveni paraziti (Tamne sile) toliko dugo težili na Midgard-zemlji. Ljudi Bele rase su se naselili vrlo blizu kolonije crvene rcivilizacije - evolutivno mlađe i zato manje razvijene. Postepeno, to je izazvalo "evolutivni otklon" između njih.

         Upravo je taj događaj označio početak sazrevanja nesvesnih pomoćnika Tamnih Sila, njihovih privremenih saveznika na Midgard-zemlji. Zahvaljujući njima, postalo je moguće ne samo prodiranje parazita na našu planetu, već i njeno naknadno osvajanje i bezbroj ratova, žrtava i nesreća među narodima bele civilizacije tokom mnogih hiljada godina. I sve je počelo kada su se pripadnici Stare Rase naselili blizu ili među ljude druge civilizacije - crvene civilizacije - mnogo manje razvijene od njih.

         Pošto smo ovde spomenuli dva naziva, Vajtmar i Vajtman, red bi bio i da ih objasnimo. Malo ljudi danas ima predstavu o tome da je drevna civiliacija čiji smo mi potomci, bila visoko razvijena civilizacija. To je bila civilizacija koja je uspela da haotično kretanje nabeskih tela u našem sunčevom sistemu dovede u sklad i da na tri planete omogući uslove za nesmetan život homo sapiensa. Odnosno nas. Sve to ne bi bilo moguće da u pitanju nije bila visoko napredna civilizacija. Podrazumeva se da su se služili prevoznim sredstvima za male i velike udaljenosti i da su vladali mogućnošću premeštanja u prostoru koje se dešavalo trenutno. 

         Dakle, Vajtmar je velika nebeska kočija, velika kosmička letilica, sposobna da ponese u sebi 144 vajtmana. Veliki Vajtmar, odnosno Velika Zvezdana kočija je naziv kako je u prošlosti nazivan svemirski brod. Takav brod sposoban je da nosi više od 144 Vajtmana. Drugim rečima, veliki Vajtmar je zopravo matični brod. Brzina kretanja u prostoru Velikog Vajtmara, bila je blizu brzine svetlosti (treba znati i da brzina svetla u prostoru  nije konstantna, kako se veruje u teoriji relativnosti koja je namerno falsifikovana). Takav svemirski brod imao je za cilj da leti vrlo daleko, najviše od svih, iz jedne  galaksije u drugu. Ovi svemirski brodovi su u sebi, kao što smo spomenuli, nosili više od 144 Vajtmana. 

         Vajtman se koristio kao svemirski brod za kretanje između susednih sistema zvezda  koje su na relativno "maloj" udaljenosti, kao i za trgovinu. Možemo pretpostaviti da su postojala dva tipa svemirskog broda - Intergalaktička klasa - Veliki Vajtmar i Galaktička klasa - Vajtman. Galaktička klasa svemirskih brodova (Vajtman) kao manji se koristio za kretanje unutar iste galaksije. Intergalaktička klasa  svemirskih brodova (Vajtmar), kao veči, za kretanje između bližih i udaljenih galaksija. U slučaju putovanja sa Velikim Vajtmarom- Velikim Nebeskim Kočijama, Vatrenim Kočijama i Nebeskim Kočijama, brzina je bila nepojmljiva. Za savladavanje prostora na kratkim udaljenostima unutar iste galaksije, tokom leta iz sistema jedne zvezde u drugu, niti Vajtman niti Vajtmar ne koriste savijanje prostora. Očigledno je da su Velike Nebeske Kočije, Nebeske Kočije, Vatrene Kočije različite varijante imena istih kosmičkih međugalaktičkih brodova - Vajtmara. Osim toga, ima nekih razlika u imenima intergalaktičkih svemirskih brodova - Vajtmara - zbog, najverovatnije, njihovih tehničkih razlika koje mogu biti zbog toga što je možda svaki od tih brodova stvorila različita civilizacija ili što svaki od ovih svemirskih brodova pripada različitim modelima.

 

         U svakom slučaju, Vajtmar se koristio da se putuje u svemir na vrlo velike udaljenosti, znatno veće od udaljenosti koje su bile na raspolaganju Vajtmanu. Vajtman je verovatno mogao lako ući u atmosferu i sletati na površinu planete. Opisi takvih letelica spominju razne varijante Vajtmana:  zlatni, srebrni i vatreni. 

         Postoje i drugi nazivi koji su se sačuvali do današnjih vremena na razne načine, i uspelo se da se razume šta otprilike koji znači kada su u pitanju drevne letelice. Recimo, naziv za letelicu koji glasi Železna ptica. Ona je tehnologija naroda Asa. Dalje, Korabli. To je uzgajana tehnologija i to na neobičan način. Uzgajani su ti brodovi mislima iz određene vrste mikroorganizma koji ima dvostruku prirodu manifestacije u svetovima Jav i Nav. Kretanje u atmosferi sprovodilo se apsorbovanjem i izbacivanjem slobodne energije prostora od strane mikroorganizama, čije upravljanje je vršeno pomoću misli jednog ili više pilota, u zavisnosti od veličine broda. Materijal od kojih su ti brodovi izrađeni je bio kombinacija organske i neorganske materije. Pri tome se stvarala neophodna snaga i brzina kretanja. Međuzvezdani letovi su sprovođeni na način teleportacije brodova od strane pilota do neophodne tačke prostora kroz granične prostore svetova Jav i Nav. (O tim svetovima smo već govorili u prvom delu ove serije emisija). Ovi zvezdoleti su mogli da se premeste kako u svet Jav, tako i u svet Nav. Daljina i sposobnost letenja zavisila je od sposobnosti pilota. Po obliku, brod je izgledao kao džinovski sokol. Oblik broda mogao se menjati. Te letelice su imale više pilota koji su morali biti savršeno istrenirani kako bi premeštanje letelica bilo precizno, zapravo je morala biti savršeno usklađena njihova misaona aktivnost koja je pokretala takav brod izgrađen od organske materije. Ako bi jedan od pilota, odnosno Asa, izašao iz kolektivne misli, dešavala bi se nesreća i takav brod ili bi negde pao ili bi se premestio na neku drugu lokaciju. 
      

                   Železne ptice Koščeja su se razlikovale po obliku, boji i tehnologiji. Brodovi Koščeja imali su bakarnu boju, neki su izgledali kao ploča, neki su bili kao ptica. Upravljanje brodovima realizovano je takođe i mislima. 

                   Ur-ski brodovi su bili kompjuterizovani. Uglavnom se njima upravljalo automatski, ali su takođe imali funkciju ručnog upravljanja. Forma brodova je bila okruglog oblika, pločastog. 

                  Ognjena ptica (kočija, kolesnica) bila je okružena sjajem, imala je princip ustrojstva drugačiji od brodova Asa i Koščeja, brod je izgledao kao džinovski sokol. Oblik broda mogao se menjati.   Ovde je jako interesantan ovaj oblik broda koji je zapravo rađen po obliku sokola.      

         

          Naši preci su putovali na udaljena mesta univerzuma i tzv Medjuzvezdanim kapijama, koristeći tehnologiju savijanja prostora. Zahvaljujući toj tehnologiji mogli su da se premeste trenutno na bilo koje mesto u univerzumu koje je bilo opremljeno istom tehnologijom.  Nakon  prve globalne katastrofe, o kojoj smo pričali u prošloj emisiji, zahvaljujući toj tehnologiji su se mnogi ljudi spasili premeštajuće se na druge planete, nakon čega je ta tehnologija bila uništena, odnosno isključena, zbog opasnosti da bi mogla da posluži kao pomoć Tamnim silama da izvrše invaziju na Midgard zemlju preko tih kapija. A Vajtmani su se koristili u prošlosti da se ode na planete na kojima nije bilo Medjuzvezdanih kapija. 

         Cern i njegova lokacija se poklapa sa lokacijom jedne od nekada postojećih Međuzvezdanih kapija i ta informacija bi mogla dati odgovor na pitanje šta se zapravo u Cernu istražuje i pokušava napraviti. 

         Pored korišćenja Vajtmana za komunikaciju između planeta neopremljenih Medjuzvezdanim kapijama, Vajtmani su se koristili za transport robe i ljudi na velike udaljenosti (sa jedne planete Zemlje na drugu), a i za transport ljudi i robe na istoj planeti. Postoje mnogi materijalni dokazi o takvom nivou razvoja naših predaka, visokorazvijene civilizacije čiji smo mi, prejako zvuči ali istinito, retardirani potomci. Navešćemo ovde samo jedan takav primer. 

         1999-te. godine, u selu Čandar nadjena je kamena ploča sa trodimenzionalnom prostornom slikom, napravljena od nepoznatog autora. Na ploči je nanesena volumetrijska karta uralskog regiona, sa rekama Belaja, Ufimskaja, Sutolkoj. Osim toga, ova karta ima hidrotehničke sadržaje: sistem kanala dužine od 12 hiljada kilometara, ustave, moćne brane. Kanali formiraju dva sistema, sa širinom kanala od po 500 metara. Označeno je dvanaest brana širine 300-500 m, dužina po deset kilometara i dubine od po tri kilometra svaka. Drugo, ova reljefna karta pokazuje u blizini kanala nekoliko vrsta "čudnih" lokacija. Reljef na površini ploče predstavlja kartu u razmeri 1: 1,1 km. Na ploči je mnogo natpisa navodno "kineskog porekla", što nije potvrđeno iz jednog jednostavnog razloga - natpisi su zapravo Vedske rune. Napraviti ovu kartu je jedino bilo moguće pozicioniranjem iz satelita, a ta  tehnologija nije poznata modernoj civilizaciji. Profesor Čuvirov, pronašao je tu kamenu kartu u arhivi generalnog guvernera Ufa krajem XVIII veka, i oko dve stotine belih kamenih ploča koje se  navodno nalaze u blizini sela Čandar u Nurimanovskom području.

           Pretpostavlja se da su one činile trodimenzionalnu kartu naše planete Midgard-Zemlje. Nova ekspedicija u organizaciji profesora Čuvirova, otkrila je druge kamene ploče koje potvrđuju te istorijske podatke. Malo je verovatno da će se otkriti sve kamene ploče, ali utvrđeno je dovoljno da se dokaže postojanje napredne civilizacije na Midgard Zemlji pre više od 3-15.000 godina, koja je bila deo sistema civilizacija Galaksije. Tako, postaje jasno, da su romboidne ploče oblika trodimenzionalne karte za  pristajanje  Vajtmana.  Ispostavlja se, da su područja u obliku romboida jednostavno - poletališta i sletišta  za Vajtmane, kako trgovačke, tako i ostale kategorije. Kao što se vidi iz reči Aleksandra Nikolajeviča Čuvirova, nadjena su  na reljefnoj mapi različita mesta i različiti oblici,od romboidnih do trouglastih, raznih razmera. Značenje ovih područja je ostalo misterija za istraživače. A ta mesta nisu ništa drugo do piste  za Vajtman i Vajtmare, kako trgovačke tako i druge.  Moguće je pomisliti, da su područja raznih oblika bila za Vajtmane i Vajtmare različitih vrsta i veličina. Dimenzije, na primer, rombičnih područja su ogromne i najverovatnije namenjene za poletanja i sletanja ogromnih Vajtmara. Da ponovimo opet svrhu svemirskih brodova koje su koristili naši preci. Vajtmarom su naši preci zvali matične svemirskie brodove koji su nosili 144  Vajtmana. Vajtmari su, najverovatnije, bili svemirski brodovi za intergalaktičku komunikaciju i izviđanje dugog dometa. 

         A sada da se vratimo na mesto gde smo stali, a to je kada su se rodovi Stare Rase, nazvani Anti zbog svog lidera Anta, naselili među crvenokožu civilizaciju i osnovali imperiju Antlanj, danas poznatu kao Atlantida.

         Kada su se pre oko 25 hiljada godina, belci naselili među crvenokožu civilizaciju, desilo se ono što se očekivalo da će se desiti: mlada crvena civilizacija je uočila šta su beli ljudi mogli da rade i strah se brzo pretvorio u religiozno uzbuđenje. Oni još nisu imali znanje kojim bi mogli razumeti da je sve što beli ljudi mogu da učine potpuno prirodno. Budući da su bili na svom nivou razvoja, nisu mogli da shvate i pravilno objasne sebi ni izgled ni upotrebu svemirskih brodova Vajtmana i Vajtmara, niti druge mehanizme i mašine, niti kako danas kažemo, magične moći Volhova i Žreca, koji su vladali impresivnim veštinama. Sve to je bilo izvan njihovog razumevanja zbog nedostatka relevantnog znanja, odnosno zbog  njihovog niskog nivoa evolutivnog razvoja, zbog evolutivne "mladosti" njihove civilizacije.

         Kontakt bele civilizacije sa crvenom - živeći zajedno na istoj teritoriji - vrlo brzo je doveo kao rezultat do evolutivnog skretanja, koje se manifestovalo u činjenici da su ljudi crvene civilizacije počeli da poštuju bele ljude kao Bogove, a neki članovi elite Anta su ubedili sebe u to, počeli su da im se javljaju ambicije i zaista su sebe smatrali bogovima. 

         Želeli su Više – Bolje i Brže! Ne samo da su hteli da mlada crvena civilizacija ropski služi njima, nego su zauzeli teritorije gde su sve pretvarali u robove, bez obzira na boju kože, uključujući i njihove daleke rođake - evropske Ante.

         Gladni za svetskom dominacijom, odlučili su da porobe svoju staru domovinu, Asiju. Imperija Anta, u vreme kada je započeo rat za svetsku dominaciju, uključivala je ne samo ostrvo kao glavni grad, već i deo američkog kontinenta, zemlje severne Afrike pa čak i deo jugozapadne Evrope na kome je već bilo započeto mešanje prethodnih pomenutih humanoida sa homo sapiensom, a gde će se u kasnijim vremenima omogućiti i podsticati mešanje takvih ljudi sa sivom podrasom. 

         Uprkos svemu što su oni već znali, suprotno njihovom mentalitetu, žreci su dozvolili sebi da se koriste ne baš dobrim osobinama, a to je omogućilo Tamnim silama da ih iskoriste kao „nesvesne saveznike“ kako bi postepeno osvojili Midgard i zapravo porobili čitavu populaciju planete. Bez obzira koliko je to za žaljenje, kao što vidimo, ljudi  bele civilizacije postali su prvi ljudi zaraženi parazitizmom i prve marionete Tamnih sila. Takva situacija od tada nikada nije bila prekinuta, odnosno uvek su postojali pripadnici Stare Rase koji su bili zaraženi parazitizmom, a to tako jasno vidimo baš u današnjim vremenima. 

         Društveni paraziti bili su veliki stručnjaci za korišćenje prljavih tehnologija za porobljavanje ljudi, uključujući i volhove. U odgovarajućim trenucima (za vreme „Noći Svaroga“) obrađivali su ih, usađujući im ambicije, ponos, pohlepu, lenjost, požudu, proždrljivost i druge kvalitete koje su im bile potrebne u svom radu. Interesantno je kada pogledamo karakteristike karaktera današnjih visokih zvaničnika i državnika, svi skoro poseduju u celosti baš takve osobine. 

         Na zemlji Crvenokože civilizacije Anti su raširili svoj sistem pogleda na svet,

Vedsku tradiciju. Vođa Ant, sagradio je u toj zemlji Hram „Trozupca Boga Mora“. Bog mora se zvao Nij, a grci su ga kasnije nazvali Posejdon, a rimljani Neptun. Nij je zapravo bio pokrovitelj Anta. O njemu ćemo nešto više reći na kraju ove emisije.

         Ljudi mlade Crvenokože civilizacije počeli su da doživljavaju ljude Bele Rase kao Bogove, koji vladaju natprirodnim moćima. Između Bele i Crvene civilizacije postojala je tada značajna evolutivna razlika. Nastalo pri susretu dve civilizacije evoluciono skretanje, postalo je odlična podloga za rađanje među elitom Antlanja „PETE KOLONE“  Tamnih Sila.

         Kao rezltat toga, u roku od nekoliko milenijuma na Antlanju je stvorena

parazitska civilizacija, država sa jakim sistemom kasti. U višim kastama su bili samo ljudi Bele civilzacije, a sve niže kaste sastavljali su ljudi Crvenokože civilizacije. Evoluciona i tehnička dostignuća Bele Rase dovela su do toga da su se pripadnici Crvenokože civilizacije pretvorili u ROBOVE!

         A neki do tada svetli volhovi, koji su probali neograničenu moć, nisu mogli odoleti iskušenju i počeli su da pokušavaju da uređuju svoje poslove na način da sačuvaju svoju moć i način života koji im se toliko dopao. Vrlo brzo su porobili sva plemena crvene civilizacije i postepeno su počeli da načinju ostatak planete. Počeli su da maštaju o vladanju nad celim svetom! Počeli su da razvijaju svoje tehničke mogućnosti, sve više se udaljavajući od harmoničnog suživota sa prirodom. 

         Najvjerojatnije je tako civilizacija "Novog Sveta" - civilizacija Atlantide - postepeno bila i suprotstavljena Vedskoj imperiji Stare Rase, koja je bila jedina prepreka "svetskoj dominaciji" Anta, pametno prevarenih i zarobljenih od strane Tamnih sila. Danas imamo skoro potpuno sličnu situaciju na planeti.  

         Sve se to desilo, naravno, ne u jednom danu, ni u jednoj godini. Trebalo je malo više od 10 hiljada godina da se radikalno promeni mentalitet naroda Stare Rase na Atlantidi. I postepeno, Anti su sazreli dotle da počnu da se pripremaju za veliki rat  sa ostatkom sveta. Paraziti su tako vešto zatamnili njihove mozgove da su oni verovali u svoju izuzetnost i svemoć. I uverili su sebe da mogu da pobede i ostvare "svetsku dominaciju" i tako "žive srećno do kraja života". Zato je važno da čovek nikada o sebi nema ideju kao o  izuzetnom i posebnom, jer to pre svega nije tačno, već je to sjajna prilika da se skrene na put parazitizma i postane oruđe Tamnih.

         Štetan uticaj „Noći Svaroga“, kao i stvaranje spoljnih uslova za ispoljavanje individualnog evolutivnog skretanja u početnim fazama ljudskog razvoja, nesrazmerne ambicije nadovezane na uticaj „Noći Svaroga“; okružujuća civilizacija koja je bila evolutivno mnogo mlađa od Anta, sve to zajedno je stvorilo uslove zbog čega su naseljenici postali instrumenti Tamnih sila.

         Da li su i sami Anti, posebno viši sveštenici Antlanja (odnosno Atlantide), znali šta rade ili su bili slepo oruđe u igri Tamnih Sila? Čini se da su razumeli mnogo, ako ne i sve! Elita Antlanja je imala dovoljno visok nivo razvoja i dovoljno duboko znanje da ne bi primetila šta se dešava. Sasvim je moguće da su među antlanskim mudracima postojali oni koji su pokušavali nešto da učine kako bi sprečili takvu transformaciju, ali ... najverovatnije, takve ljude tamni su jednostavno uklanjali zbog uplitanja u realizaciju njihovih planova! Ista stvar se dešava i u savremenom dobu. Mnogo je ljudi koji su uklonjeni a koji su prozreli plan Tamnih sila i pokušali da ga spreče. 

         Naravno, Antima je nametano da je njihov glavni neprijatelj velika Asija (a danas su to Srbija Rusija i pravoslavlje), koja nije dozvoljavala ropstvo na svojim teritorijama i koja ga ne bi tolerisala ni u jednoj od svojih provincija. I to je istina. Stara rasa zaista nije koristila robovski rad i nije dozvoljavala nikome da iko ikoga porobi u njihovoj Imperiji. Zbog toga je parazitska zamka radila, a prvi planetarni građanski rat između ljudi bele civilizacije postao je neizbežan.

         Kada su vođe i sveštenici Antlanja smatrali da su već dovoljno pripremljeni za to, pokrenuli su ofanzivu. Nuklearno i termonuklearno oružje stupilo je u akciju i koristili su oruđe i svoje psi-sposobnosti da kontrolišu elemente Midgard-Zemlje: klimu, vreme, tektonske procese. Baš kao i danas, skoro pa bez razlike. 

         Ovaj rat protiv Imperije Stare Rase su započeli sveštenici Atlantide (Antlanja) pre nešto više od 13 hiljada godina. Rat je bio vrlo krvav i okrutan, jer su paraziti, naravno, pomagali Antima da se bore protiv svoje braće svom svojom silom. Međutim, ovaj pokolj je završen kako je planirano od strane njegovih glavnih organizatora,  Košćeja sive rase iz Paklenih svetova (Tamih Sila). Atlanti su bili poraženi. Baš tako je bilo planirano i da Nemačka izgubi u drugom svetskom ratu.  Tamne sile su je iskoristile kako bi što više pripadnika Stare rase, odnosno belih ljudi, izgubilo živote i nestalo sa lica zemlje. 

         A organizatori ovog rata bili su strogo kažnjeni: četiri glavna podstrekača su potpuno uništena, odnosno uništena im je duša, svedena na nulu. Jednostavno njihove duše više nisu čak ni postojale. A trinaestorici sveštenika - njihovih pomoćnika - oduzeta su žezla! Žezla nisu samo simboli moći ili neke drangulije. Stvarna žezla sveštenika su zapravo bili psi-energetski pojačivači, mogli su da služe i kao oružje i kao alati. Na primer, uz pomoć takvih žezla bilo je moguće pomerati težine koje se inače ne mogu pomeriti. Danas vidimo po skoro svim religijama kako vrhovni sveštenici simbolično imaju imitacije tih žezla i štapova.

         Da bi sprečio uništenje planete, pre otprilike 13.000 godina, Svetli jerarh Nij je bio prisiljen da uništi lunu Fatu sa razmeštenim na njoj bazama zemaljskih agresora - Atlantiđana, koji su postali takvi pod strogim vodstvom i podstrekanjem parazita. Luna koja je izašla iz svoje orbite, počela je  da se raspada, a njeni fragmenti počeli su da padaju na površinu Midgard-Zemlje - naše planete. To je izazvalo strašnu planetarnu katastrofu, strašniju od prve, koja se dogodila pre oko 113.000 godina! Ozbiljnost ove katastrofe nastala je zbog sledećih razloga:

         -Prvo, luna Fata je bila mnogo već od Lele i ispostavilo se da je nju veoma teško uništiti do malih fragmenata. Zbog toga su veliki fragmenti, koji nisu izgoreli u gustim slojevima atmosfere padali na površinu Midgard-Zemlje, imali ogromnu masu i destruktivnu silu.

         -Drugo, ova luna je rotirala u smeru suprotnom od smera rotacije Midgard zemlje oko svoje ose (može se reći - suprotno od smera kretanja kazaljke na satu). A njeni fragmenti, za razliku od fragmenata lune Lele, nisu pali posle, već odmah prema površini rotirajuće planete. Dakle, ispostavilo se da je rezultat bio mnogo ozbiljniji i tragičniji nego pri prvoj katastrofi.

         Uticaj delova lune Fate na planeti bio je toliko jak da je osa Zemlje pomerena za 23,5 ° u odnosu na ravan ekliptike a 70 stepeni se pomerila zemljina kora u odnosu na jezgro. Sa površine planete, izgledalo je kao da se zvezdano nebo okrenulo, koje su naši preci zvali Svarožji krug.

         Postoji i drugo mišljenje, prema kojem se "Svarožji krug" vrteo nekoliko dana, odnosno da je Zemljina kora, od udaraca delova lune, napravila nekoliko obrta oko svoje ose u tekućoj magmi, kao u vodi. Ali ova pretpostavka nije potvrđena ni sa čim. Dakle, još uvek nije moguće doneti razumne zaključke o tome kakve su se stvarne promene dogodile sa planetom nakon katastrofe.

         Katastrofa je prouzrokovala dodatne, nagle promene na Midgard zemlji: pomeranje tektonskih ploča, pojava novih i “oživljavanje” starih vulkana, pojavljivanje velikih talasa cunamija koji su nekoliko puta obišli planetu i uništili sve na svom putu. Poginulo je mnogo ljudi. A ostrvo Atlantida je otišlo pod vodu.

         Velika količina vulkanskog pepela, istovremeno izbačena od strane mnogih vulkana u gornju atmosferu, počela je delimično da reflektuje i apsorbuje sunčevu svetlost. Nuklearna zima je stigla na zemlju. Cela infrastruktura civilizacije ljudi Stare Rase je uništena: prekrasni gradovi, ogromni kosmodromi, međuzvezdane kapije, hidrotehničke građevine i sve ostalo.

         Tada je došlo, kao što smo pomenuli, do promene orbite ose za 23,5 stepeni nakon pada poslednjih fragmenata lune.  Orbita je postala nestabilna. I tada su morali da izgrade nove piramide, da bi se stabilnost u orbiti vratila, kako bi se sprečilo moguće obrtanje planete. Ona se ljuljala i mogla je da se obrne. Tada su upotrebili jedinstven način da to spreče kroz izgradnju piramida, koje su izgrađene širom sveta na različitim mestima planete. Kao rezultat toga, naši preci su uspeli da stabilizuju osu i orbitu naše Zemlje na taj način. Piramide je lako razlikovati po pitanju njihove starosti u odnosu na to da li su predpotopne ili poslepotopne. Sve predpotopne piramide su bile usmerene ka tadašnjem mestu nalaženja severnog pola, a to je bio Grenland, a sve poslepotopne piramide su usmerene na savremeni severni pol. Kora se tada okrenula oko jezgra za tih 23, 5 stepeni vertikalno i 70 stepeni horitontalno i nastala je elektromagnetska nestabilnost. Bilo je potrebno hitno ustanoviti tu stabilnost i to je urađeno na sledeći način.  Predpotopne piramide su imale svoj  međusobni odnos što se tiče mesta na kome se nalaze, međusobno rastojanje i ako je bilo potrebno, određenu formu više piramida na istoj lokaciji.  Kako bi se stabilizovala planeta, bilo je potrebno izgraditi nove piramide i nove grupa piramida koje bi pratile međusoban odnos predpotopnih piramida.  

         Pri građenju piramida, naši preci su znali da upravljaju međudejstvom inertne gravitacione mase i to su radili kroz izmenu svojstva etra, odnosno prostora u kome se nalaze. Megaliti su bili prenošeni danas nama nepoznatom silom, najverovatnije menjanjem i upravljanjem plazmenim protocima. Mogli su da izmene plastičnost materije, odnosno, tvrd kamen su pretvarali u elastični materijal, tako da su sa kamenjem radili šta su hteli. Činili su ga beztežinskim, elastičnim i takve tehnologije su dozvoljavale da se grade gigantske strukture koje savremena tehnologija ne poznaje. Te tehnologije su bile zasnovane na sposobnosti uma čoveka i nekim mehanizmima, a što bi neki danas nazvali magijskim sposobnostima čoveka. 

Obratimo pažnju na još jednu stvar kada se govori o piramidama. Na Mesecu, na Marsu i skoro sigurno i na ostalim planetama našeg Sunčevog sistema viđeno je i postoji mnoštvo piramida. Šta nam to govori? Mnogi alternativci prizivaju u pomoć vanzemaljske civilizacije, vanzemaljske u smislu da to nije naša civilizacija, i govore o tome da su došli kod nas i sagradili ih. I da mi nemamo veze sa njima, a najmanje to da smo potomci visoko razvijene civilizacije. U redu, to je njihovo pravo i njihovo viđenje stvari.  A da bi to nekako i potvrdili, oko te tvrdnje ispleli su čitavu mrežu neverovatnih i fantastičnih priča i govore ih ljudima, to umnožavaju preko knjiga, interneta i raznih predavanja.  Sve govore, samo im ne pada na pamet da pogledaju u to kako treba i suoče se sa činjenicama. Mnogi od njih na taj način odlično zarađuju i nemaju nameru da menjaju svoju priču čak i ako su u nekom trenutku shvatili da greše i da lažu. Ono što je sasvim izvesno, sve te piramide koje su građene i na Zemlji i na ostalim planetama sunčevog sistema, izgradili su naši preci, čiji smo mi direktni potomci. Danas pojedini istraživači na piramide gledaju kao na svojevrsne “domove zdravlja” zbog  njihovog lekovitog učinka na zdravlje, ne shvatajući da je to samo jedan od sekundarnih efekata.

         To sve nisu bile sve nevolje koje su okončale prvi planetarni rat za svetsku dominaciju organizovan od strane istih Tamnih sila (društvenih parazita sive rase),  koje su komandovale na našoj planeti sve do nedavno, sve dok Svetli Jerarsi nisu očistili planetu od njih. Na Zemlji su sada ostali samo njihovi službenici.

         Tokom rata koji je prethodio katastrofi, korišćeno je nuklearno i termonuklearno oružje velike snage. Nakon upotrebe takvog oružja, značajan deo površine i voda planete je bio zagađen zračenjem. Prema tome, tlo, drveće, plodovi, životinje, mora, reke, ribe i izvori, generalno, skoro sve što je ljudima trebalo da prežive, bilo je radioaktivno. Sasvim je jasno da je sve to bilo nemoguće koristiti! Iako smrt od zračenja dolazi prilično brzo, nije bilo ničeg dobrog u tome.

         Upotrebu nuklearnog oružja u tom ratu dokazuju savremene fotografije rastopljenih stena, koje nedvosmisleno potvrđuju vođenje nuklearnog rata u nedavnoj prošlosti, prisustvo suprotstavljenih strana u ovom ratu i visok nivo tehničkog razvoja protivnika.

         Ovaj rat je bio prvi svetski rat na Midgard-zemlji, bio je prvi nuklearni rat, prvi bratoubilački, građanski rat, kako danas kažemo. U stvari, to je bio pravi "kraj sveta", u punom smislu te reči, koji se dogodio na Zemlji pre oko 13 hiljada godina.

         Voda i hrana su bili zatrovani, spas od zračenja se mogao naći samo u pećinama ili u dubokom podzemlju. Zemljani su zaista bili primorani da postanu "pećinski" ljudi! Nije bilo "fabrika, novina, parobroda"! Preživeli ljudi su bili bukvalno goli i bosonogi i bili su primorani da se bave isključivo preživljavanjem.

         U jednom trenutku sva tehnologija je nestala, sve što je ranije dozvoljavalo i pomagalo da se primeni znanje koje su imali. Nije bilo svemirskih luka, gradova, puteva, polja, vrtova, kuća, hangara, štala, kućnih ljubimaca. Nije bilo prodavnica, odeće, gotovih proizvoda i svega ostalog. Ljudi su ostali sami sa divljom prirodom, štaviše, u najtežoj situaciji koju možete zamisliti.

         Ali to je bilo daleko od svih loših stvari koje je rat doneo na planetu. Uništavanjem još jedne lune znatno je smanjena zaštita od negativnog uticaja Noći Svaroga, koje su kreirale Svetle sile uz pomoć tri veštačke lune. A preostala nedirnuta luna Mesec, počela je  negativno da utiče na ljude koji su preživeli planetarnu katastrofu. Pogotovo nakon što su paraziti u njoj instalirali psi-uređaje.

         Pored toga, katastrofa se dogodila i na socijalnom planu. Jasno je da je takvim kolosalnim uništenjem, Midgard-zemaljska civilizacija bačena sa kosmičkog nivoa razvoja na primitivni nivo. A to znači da je na planeti nastao odgovarajući društveni organizam, koji je odgovarao niskom evolutivnom broju.

         Ali preživeli ljudi bele rase ostali su ipak nosioci visokog evolutivnog broja na nivou genetike, koji su trebali da žive u društvu u kojem bi dominirali instinkti, a ne savest, čast i pristojnost. A to stvara puno ozbiljnih posledica, jer takvi uslovi stvaraju osnovu za pojavu velikog broja izgnanika bele rase. Drugim rečima, stvoreni su svi preduslovi da ljudi bele rase blokiraju svoj razvoj i počnu da degradiraju.

         Pre katastrofe, Severni pol se nalazio u reonu današnje zapadne Evrope. Nakon okretanja ose, pol je počeo da zauzima novu poziciju koju danas zauzima. Fenomen brze promene lokacije pola - najverovatnije, nije bio nimalo bezopasan i verovatno je bio praćen jedinstvenim prirodnim katastrofama. Tamo gde su bile prašume, pojavile su se za nekoliko dana ili čak sati ledene planine i čitavi kontinenti. Tamo gde je led bio star milionima godina, zemlja je postala gola, očišćena  rastopljenom vodom do samih "kostiju".

         Ista stvar se dogodila na južnoj hemisferi. Pre katastrofe, na mestu današnjeg Antarktika (južnog pola) bilo je tropskih šuma, prelepih gradova sa ogromnim zgradama. Nakon katastrofe i pomeranja ose planete ka ravni ekliptike, ovaj kontinent je u vrlo kratkom vremenu (od nekoliko sati) bio prekriven debelim slojem leda, koji je prekrio sve koji su preživeli i koji se nisu uspeli evakuisati. Fotografije na sajtu «The Orion Conspiracy» sadrže veoma zanimljive slike megalitskih struktura skrivenih u vodama raznih mora i okeana. Ove fotografije su još jedan uverljiv dokaz da je na Midgard-zemlji, pre nekoliko desetaka hiljada godina postojala vrlo razvijena civilizacija.

         I ovde je, ne samo veličina i arhitektura zgrada, već i sama činjenica njihovog očuvanja u agresivnom okruženju više hiljada godina zapanjujuća! To je sve stvarano vekovima, stotinama vekova! Šteta je što su sve te lepote i remek-dela, stvorena brižnim rukama postojećih ljudi, uništene zbog ambicija nekih, neznanja drugih i parazitizma trećih.

         Tako je gotovo potpuno nestala nekada visoko razvijena civilizacija ljudi bele rase, koja je na Zemlji cvetala više od 500 hiljada godina. Mnogi su bili u stanju da se evakuišu koristeći Vajtmane, Vajtmare ili Međuzvezdane kapije koje su tada i dalje ispravno funkcionisale. Ali većina ljudi je umrla od rata, radijacije, prirodnih katastrofa, gladi i hladnoće. Sva infrastruktura je bila uništena. Ljudi su vraćeni na nivo primitivnog divljaštva i borbe za opstanak. Ljudska civilizacija je počela sve od početka ...

            Ono što je intersantno u svemu tome jeste to da se istorija ponavlja i to da je nekada postajala imperija Atlantida, a danas postoji Atlantski savez po uzoru na nju i da su i jedna i druga imale pretenzije na slobodni i neosvojeni deo sveta, tada veći deo Evrope, ceo Balkan i kompletnu Aziju, a danas na Balkan i Rusiju, kao i Iran. Opet je u pitanju slobodni deo sveta, samo je on danas nešto manji nego tada.

         Po grčkim mitovima taj kontinent zvao se Atlantida, a nalazio se u Atlantskom okeanu. On kaže da se na planini, blizu mora, bog Posejdon oženio smrtnicom Klito, sa kojom je imao deset sinova. Oni su kontinent podelili među sobom, osnovavši deset kraljevstva. Njihov vođa i vrhovni kralj bio je Atlant, najstariji sin, koji je dao svoje ime ostrvu i okolnom području. Naravno, ovde se radi o nešto preuređenoj slici realnosti, jer je pravi i prvi vođa Anta bio knez Ant, kao što smo već rekli a po kome su i dobili ime. Poenta je u tome da su se vremenom istinite informacije iskrivljavale i dobijale sasvim drugi i često netačan smisao. Uostalom, to je odlika kompletne tzv grčke mitologije.

         Prirodni resursi Atlantide, biljni i životinjski, bili su neiscrpni, a sve ono čega nije bilo uvoženo je iz Antlanjskog prekomorskog carstva koje se nalazilo i na američkom kontinentu, afričkom i delom u Evropi. Kraljevi Atlantide su posedovali toliko bogatstva, kakvo „nikada pre niko nije imao, niti će opet imati, nijedan kralj ili moćnik“. 

         Upravo je to slučaj i danas, SAD kao predvodnik Atlantista, ono što nema uvozi iz svog prekomorskog carstva, odnosno pokorenih vojno ili ekonomsko, država. Bogatstvo koje poseduje nekolicina u SAD je oko 90% celokupnog bogatstva.

Postojalo je u imperiji Antljanj devet gradova, svaki sa svojim kraljem: desetorica kraljeva vladali su zajednički, sastajući se svakih nekoliko godina radi odlučivanja o najvažnijim političkim pitanjima. Zadnju reč je ipak imao Antov direktni potomak u metropoli. On je bio vrhovni i vojni zapovednik, vođa najveće svetske vojne sile. Samo u glavnom gradu obitavala je vojna sila od 60 000 kapetana, 1 200 trirema i 10 000 bojnih kola. Svaki vozač bojnih kola imao je pod sobom još sedamnaest nižih oficira i vojnika. Najverovatnije se radilo o visokoj tehnici, verovatno onoj koja danas još nije dostignuta. Kada smo već pominjali letelice Stare Rase, onda treba reći i da su Atlantiđani imali svoju klasu letelica koja se zvala Vajliksi.  To su bile visokosofisticirane borbene letelice koje su mogle da se kreću i u vazduhu i pod vodom, a bile su oblika cigare. 

         SAD se danas sastoje od pedesetak država, a glavnu reč ima predsednik koji stoluje u Vašingtonu, koji je zapravo  centar vojne sile. Predsednik SAD je uvek potomak nekog entiteta iz satanističkih rituala, ali ni njegova reč nije poslednja, jer glavnu reč u SAD vodi sila koja nije vidljiva, a to nisu čak ni bankari koji su samo izvršioci. Slično je bilo i u doba Atlantide, a što se tiče bankara tih vremena o tome ne postoje informacije.

         Pomoću takve moćne, dobro organizovane sile, krajevi Atlantide lako su proširili svoju vlast na prekomorske kraljeve. Njihova je imperija dosegnula Mediteran, obuhvatajući, između ostalog, severnu Afriku sve do Egipta i Italije do Tirenije (Etrurije).

Danas je Atlantska sila dosegla mnogo veće poršine i više treritorija nego Atlantida. Tada je Atlantida posedovala ili imala uticaj na delove današnje severne i južne Amerike, severnu Afriku, a u Evropi je držala savremenu Portugaliju, Španiju, Francusku i severnu polovinu Italije. Dana su teritorije koje kontrolišu SAD, odnosno Atlantski savez,  daleko veće.

         Videćemo tek kako će biti kažnje SAD, još je rano o tome nagađati, ali će se to ipak opet desiti. Atlantiđani, koji su bili gospodari pola Mediterana, odlučili su da pokore Egipat, Balkan i sve ostale slobodne države u regiji. Na Evropu je sprovedena invazija golemih razmera, ali uspeh je izostao već na početku. Slobodni Evropljani, zapravo stanovnici teritorije savremenog Balkana nisu bili bogati poput Atlantiđana, vodili su jednostavan stil života kao zajednica ravnopravnih. Kao slobodni ljudi, poveli su vojsku, te, uprkos povremenim izdajama svojih saveznika, uspeli su da oslobode Evropu. Kasnije su u savremenoj Atini podigli spomenik u slavu svoje pobede. Naravno, tada nije postojao nikakav grad koji se tako zvao, to ime je dobio tek u daleko kasnijim vremenima.

         To jasno implicira da je teritorija celog tadašnjeg Balkana bila granično područje sa uticajem i teritorijama koje je kontrolisala Atlantida, te da je vojska sa tog područja izvršila odlučujuću ulogu u borbi protiv najezde Atlantiđana. U Platonovim spisma se govori o Grcima, ali pošto znamo da u ta davna vremena nisu bili još ni milenijumima u najavi kao takvi, onda moramo da razumemo da je reč o korenskom stanovništu tadašnjeg Balkana. Ko su oni bili i ko su njihovi naslednici? Ono što je izvesno, jeste to da je to bio rat visoke tehnologije, koja je današnjoj civiliaciji još nepoznata i nedostupna. Možda zato danas SAD još ne pokreću rat takve vrste, znajući da u prošlosti ni sa boljom tehnologijom nisu uspeli u svom naumu i možda se zato trude da imaju uticaj na što više teritorija oko slobodnog sveta, ujedno primenjujući i neoružane oblike porobljavanja. Ono što je sasvim sigurno, to je da Atlantski savez modernog doba, neće ući u otovoren sukob sa Azijom, odnosno Rusijom, sve dok Balkan ne bude u potpunosti pod njihovom kontrolom i u sastvu njihove armije. Zašto bi ponovili istu grešku? Oni znaju, jer znaju istoriju planete, da su na Balkanu uvek lomili zube i takvu grešku ne bi opet ponovili. Sasvim razumljivi su njihovi strahovi po tom pitanju.  

         Atlantski savez, odnosno SAD, kao tada Atlantida, nemaju naviku da uče lekcije od drugih, čak i kada gube i kada je jasno da ne mogu uspeti, već tvrdoglavo pokušavaju na razne načine da pokore slobodan svet. Parazitski sitemi poput njih, jednostavno ne mogu napredovati naviše, deluju kao da nemaju mozga i spremni su da unište protivnika uništavajući i sebe same.

         Atlantiđani nisu bili jedine žrtve: kada se za vreme katastrofe zemljina kora otvorila, progutala je celokupnu vojsku sa balkanskih prostora.

         Ovde vidimo da je katklizma svetskih razmera, osim same Atlantide, uništila i društvo koje je odbranilo slobodan svet tih vremena, potapajući ga pod duboke slojeve zemlje, požarima i poplavama od velikih cunamija izazvanih tom kataklizmom. Možda zato danas na prostoru Balkana, na većim dubinama nalazimo artefakte koji tu nikako ne bi smeli da se nalaze, a neki od tragova još uvek su vidljivi na površini.

         Šta se dalje dešavalo čućete u sledećoj emisiji, a u ovoj smo vam ostali dužni da vam kažemo nešto o pomenutom bogu Niju i kako je, iako pripadnik Svetlih Sila, i pored njegovog pokroviteljstva, Atlantida postala provodnik planova Tamnih sila.
 

         Anti su poštovali Boga Nija, pokrovitelja mora, okeana, pomorstva i ribarstva, odnosno svih voda. U Egiptu je to Posejdon, od onoga koji je "posejao vodu ". Don je bio naziv za vodu kod južnih naroda. A od izraza koji glasi '' Iz mora dolazi Nij u tuni '' ( tuna znači da nosi tuniku), kao Nij u tuni je kod Grka postao Nivtuni, odnosno Neptun. Bog Nij je takođe štitio plodne zemlje na kojima su živeli i žive Antska plemena.

         Nija su uvek prikazivali sa svetim trozubcem u desnoj ruci. Trozubac Nija je kontrolisao vreme, vetrove i oluje na moru. Navodno, trozubac je bio amblem Atlantide. Trozubac je bio glavni element grba Kijevske Rus i sadašnje Ukrajine. U levoj ruci je držao morsku školjku, koju je koristio da pozove svoje verne pomoćnike - delfine, kitove i kitove ubice.

         Postavlja se pitanje: gde su gledali bogovi koji nisu primetili šta se sprema? A odgovor leži u tome da su vođe i sveštenici Atlantide počeli da lažu Bogove i počeli da žive po svojim zakonima narušivši Zavete Mudrih Prapredaka i Zakone Boga - Tvorca jedinog. 

         Neko bi se mogao pitati: kako su mogli da lažu Bogove, zar Bogovi ne mogu da prepoznaju laž? A ako ne mogu, ko su onda Bogovi?

         Naziv Bog nije imao smisao kako se razume sada, već je to bio Jerarh, čovek na visokom nivou evolutivnog razvoja čija se dela pripisuju Bogovima. Onda se postavlja pitanje: kako su ove Jerarhe mogli da prevare svojim lažima žreci Atlantide.

         Jerarsi, odnosno bogovi Stare Rase, stvorivši koloniju Rase na Midgard-Zemlji, sve svoje aktivnosti i dela su činili poštujući Kodeks kosmičkih zakona. A jedna od ključnih odredbi ovog Kodeksa je bila ta, da se za laž u bilo kojoj formi dobijala veoma teška kazna. I ova kazna je bilo popuno spuštanje duše onog koji laže na nulu! Drugim rečima, onaj koji je lagao nestajao je u potpunosti, bez traga, bez mogućnosti ponovne inkarnacije u novo fizičko telo, kako se to inače dešava pri smrti fizičkog tela! Tako da nikada nisu lagali!

         Svi su znali da niko nikada nije lagao, a kada su vođe i žreci Antlantide počeli da lažu, niko nije mogao ni zamisliti da su to lažne informacije. Svi bogovi su do tada naučili da niko nikada nije lagao i da nema potrebe skenirati informacije koje su dobijali. A Tamne sile su i računale na to i to bez greške. 

         Vođe i žreci Antlantide, u uslovima evolutivnog skretanja između Bele i Crvene civilizacije, su se oslonili na svesno obmanjivanje. I nažalost, bog Svetlih sila Nij, koji je bio Bog zaštitnik plemena Anta, ili drugim rečima - posmatrač njihovog razvoja, nije skenirao informacije slepo vjerujući sveštenicima (Volhovima) Atlantide. Slepa vera je uvek neopravdana. To bi trebalo da važi posebno danas bez obzira u  šta verujete. Uvek se informacije moraju proveravati. Verovati bez provere je i glupo i naivno. To ne znači da se ne može verovati nikome. To znači, da je potrebno proveravati informacije na njihovu pouzdanost.

         Tamne sile šire mnogo dezinformacija i nikada to ne treba zaboraviti. Pogotovo ako govorimo o tako dugoj konfrontaciji između Svetlih i Tamnih snaga. I samo zahvaljujući verovanju bogova Svetlih sila Stare Rase, omogućena je obmana od strane sveštenika Atlantide. Činjenica je da se Tamne sile služe lažima. Mi smo danas svedoci da poturaju laži u apsolutno svim oblastima naših života. Bukvalno svuda. To im je već milenijumima glavno oružje protiv civilizacije.

         Do toga da sveštenici i vođe Atlantide postanu Tamni je dovela  njihova prekomerna ambicija i naivnost Svetlih Bogova! Eto do čega je dovela prejaka misao i navika Svetlih bogova da niko nikada ne laže! Ponekada čak i dobre navike budu opasne i donose negativne posledice. Kao što često i sami znamo da kažemo, put do pakla vodi preko dobrih namera.